Црква посвећена Успенију Пресвете Богородице у Височнику, вековима је била једини хришћански храм у овом делу Осата. До освајања ових простора од Османлија, хришћани су имали своју цркву у селу Добраку (раније Добриње), два километра јужније, у долини реке Дрине. Доласком Турака на ове просторе, црква је порушена. У њеним развалинама запретена је часна трпеза која и данас стоји у дворишту једног од мештана Добрака.
Православни хришћани су се повукли у осатска брда и у подножју Височника, у засеоку Ешкерци себи саградили дрвену црквицу. Ту су Осаћани из Топлице, Кушића, Двизовића , Калиманића… и осталих села, задовољавали све своје духовне потребе, до Великог рата. То је трајало све до 1938. године, када је подигнута данашња црква „од тврдог материјала“. Била је то последња хришћанска светиња, подигнута у Подрињу до почетка двадесетог века.
А онда, 1991. године, Владика Зворничко-тузлански је освештао темеље нове цркве у Скеланима. Тако је започета градња прве цркве у Подрињу после више од пола века. Убрзо је избио рат, верски и грађански у БиХ.
Црква у Височнику је све до 2007. године како-тако задовољавала потребе хришћана своје парохије, али полако тонула у заборав, остављена од својих парохијана који су спас од муслиманских верских фанатика нашли у Србији и у расејању.
Дуго је трајало прочишћење и просвећење осатских Срба док се нису ујединили и заборавили све разлике и партијска трвења. Тек 2014. године, осатски Срби из Сребреничког краја су победили на локалним изборима и формирали своју власт. Онда је почела обнова. Асфалтирани су путеви, обновљени црквени објекти и народ се почео враћати на своја огњишта. Тако је асфалт дошао и до старог црквеног здања на Височнику. Онда су дошли и неки нови, млади људи, чији су преци градили и ову светињу на Височнику. Њихова идеја о обнови старе светиње брзо је заживела.
Када су млади Осаћани видели шта и како раде браћа Вујићи на обнови црквеног здања на Височнику, листом су се придружили, и све је кренуло „како ваља и требује“.Није изостала ни помоћ њихових пријатеља из расејања, а ни оних из оближње Бајине Баште, где данас живи највећи број Осаћана.
За велики хришћански празник, Успеније Пресвете Богородице – Велику Госпојину, све је заблистало, и старо црквено здање из 1938. године потпуно реновирано, са новим мобилијаром, потпуно обновљен парохијски дом и сав простор у црквеној порти. Народ се радовао својој победи. 28. августа, на Велику Госпојину, тешко да се могло наћи место за паркирање возила.
Појао је Његово преосвештенство митрополит Дабробосански Хризостом, уз саслужење бројних свештеника из Осата и Дабробосанске митрополије, а умилни звуци су се ширили све до обронака планине Таре и реке Дрине. Заиграло је и коло младих девојака из Културно-просветног друштва „Просвјета“ и „Деспотовина“ из Сребренице, на велику радост и усхићење свих Осаћана.
На многаја љета…
Цветко Петров Стојкановић
