– Многи се чуде кад оволико наплетем робе. Устајем обично у четири сата и до шест сати плетем. Увече, кад намирим стоку, опет плетем до десет сати. Кад је киша, или кад су празници, плетем по цео дан. Уз мене је плетење савладала и моја снаха Кристина, професорка енглеског језика – вели Ружа
Сваког петка на бајинобаштанској пијаци Ружа Благојевић (66) из Пепеља продаје своје плетене производе од вуне. Тако је то већ 30 година. Муштеријама нуди вунене чарапе, капе, рукавице, прслуке и џемпере.
– Плетење сам научила још кад сам била девојчица. Пре удаје, а и после, плела сам за кућевне потребе. Кад ми је муж Секула умро пре скоро три деценије, морала сам се сама бринути о кући, о сину и кћерки, па сам почела да више плетем и продајем вунене одевне предмете на пијаци. Имам пуно купаца. Нисам успевала да наплетем одевних предмета колико купци траже. Уз мене је плетење савладала и моја снаха Кристина, професорка енглеског језика. Њу је син Љубо упознао у Русији и довео је. Фала богу имам од њих троје унучића- каже Ружа Благојевић.
Ружа обавља свакодневно све кућевне послове, брине се о овцама, свињама, кокошима, тови четири бика. Неуморна је и кад се ради око великог малињака.
– Многи се чуде кад оволико наплетем робе. Устајем обично у четири сата и до шест сати плетем. Увече, кад намирим стоку, опет плетем до десет сати. Кад је киша, или кад су празници, плетем по цео дан. Од како ми снаха помаже, лакше ми је, а могу и да подмирим купце. И кћерка Гордана, удата је у Ужицу, такође се бави плетењем и своје производе продаје на ужичкој пијаци-вели Ружа.
М.Андрић
