Народна библиотека „Милош Требињац“ и Установа „Култура“ Бајина Башта ће у петак, 17. маја са почетком у 14 сати, у галерији „Културе“ организовати промоцију пет књига „Рачани кроз векове“ аутора Борише Матића.
Бориша Матић (Придоли, Бајина Башта, 1933), дипломирани грађевински инжењер, највећи део свог радног века провео је на градилиштима по бившим југословенским републикама. Учествовао је, између осталог, и на пројектовању и монтажи висећег моста преко Дрине за потребе изградње хидроелектране, а био је и руководилац изградње највеће стамбене зграде у Новом Београду у коју је усељено око 3000 становника.
Одласком у пензију посветио се својој другој великој љубави – проучавању завичајне историје Рачанског краја. Дуго и предано је радио на сакупљању архивске грађе, најчешће у Архиву Србије. Од 2007. године је од сакупљене грађе написао и издао четири обимне књиге под називом „Рачани кроз векове“. Недавно је на светло дана, пред своје читаоце и кориснике, из штампе изашла и пета књига са истим називом, у издању Културно-просветне заједнице Србије, а као суиздавач потписује се и Народна библиотека „Милош Требињац“ из Бајине Баште.
Читава серија Матићевих књига, препуна обимне историјске грађе из завичајне историје, задивљује нас сазнањем колико је аутор морао уложити воље, знања и труда да би пред читаоце и истраживаче стигло непроцењиво благо изузетне вредности. Ове књиге ће свакако учинити да читаоци знатно лакше и сигурније дођу до података о прошлости свога краја, нарочито о својим прецима, изгубљеним и заборављеним после бурних историјских догађаја, миграција и сеоба. Књиге могу користити у својим даљим научним изучавањима стручњаци, историчари, етнолози, који се баве историјом и културом села у различитим временима њиховог развоја.
Пета књига из циклуса „Рачани кроз векове“ подељена је на четири дела. У првом делу, на око 150 страна, приказан је развој школства у Рачанском крају у време Кнежевине Србије, у деветнаестом веку. Прва школа је отворена у Рогачици 1832. године, потом кратко време при манастиру Рача. Нешто касније школе су отваране у Бајиној Башти, Бачевцима, Дубу, Заглавку… У другом, знатно обимнијем делу књиге, приказан је развој српске војске до 1885. године. Рачански срез је имао значајну улогу у ратовима које је Кнежевина Србија водила за ослобођење и самосталност, нарочито у српско-турским ратовима од 1876 до 1878. године. Трећи део књиге нам даје нека нова сазнања о „српским (х)ајдуцима“, народним спаситељима и зликовцима, и о томе како је Ужички округ решавао овај велики социјални проблем. О сеоским механама и неким занимљивим случајевима који су се у њима дешавали, говори се у четвртом делу књиге.
Сагледавајући у целини обимно историографско дело Борише Матића, које значајно надмашује највећи број до сада објављених хроника села, можемо са задовољством констатовати да његове књиге имају велики историјски значај за даље проучавање историје Рачанског краја. Писане су једноставним и разумљивим стилом, прихватљивим за широки круг читалаца, али и за оне који буду у будућности имали намеру да се баве проучавањем завичајне историје.
„Земљаче, ако си отишао из завичаја, завршио разне школе и занате, ако си на високом положају у држави, науци, у школи, на универзутету, у фабрици, не заборави да Те је подигао и отхранио зној твојих предака, сељака, Твој завичај. Ако то заборавиш, изгубио си смисао за памћење, за живот, изгубио си завичај, историју Твога народа, а то значи изгубио си све.“
О.Додић
