На тераси, уз кафу и домаћу „малину“, два афористичара: времешни Предраг Пјевић, аутор шест књига, и млађани Павле Ђуровић, чије време тек долази.
Пјевић је од раније познат по својим бритким, почесто и оштрим афоризмима. Рођен је у Бајиној Башти 1935. године, данас живи као пензионер у Београду, а често посећује и завичај. По чину пуковник у пензији, а раније радио као начелник Војно – музичке школе. Писањем афоризама се бави још од младих дана, а по одласку у пензију наставио је активније да се бави писањем, за непуних осам година објавио шест књига.
Он нас опомиње да „празна глава много дуже издржи од празног стомака“, али и да се „крупне подвале исписују најситнијим словима“. Пјевић истиче да „неки Срби очекују да и просјачки штап буде на листи бесплатних помагала“, и да „гладни треба да нас извуку из кризе, њих је највише“.
Иако је пуних шест деценија млађи, Павле Ђуровић је скоро на исти начин осетио потребу да афоризмом. „Ако ћемо се само дружити, срећу ти не могу пружити“ – каже Павле, а онда нас на себи својствен начин упозорава да смо „сви исти на свој начин“, да се највише „ у немаштини машта“ и да се „маском може прекрити лице, али не и образ“. „Ко касно љуби, рано се жени“, или: „Тужно ме је гледало моје огледало!“
Павле студира новинарство и активно се припрема за свој будући позив, пише колумне и критичке осврте на опште друштвене теме и проблеме, у којима се запажа његова креативност и способност препознавања савременог начина живота.
Павле је, међутим, много више окренут ка поезији и музици. Од 13. године пише песме, објављивао их је у „Кипријановом кладенцу“, зборнику Књижевног клуба из Бајине Баште. Велики број својих поетских текстова успешно је преточио у ноте. Солидно музичко образовање је стекао у средњој музичкој школи у Ужицу. Као успешан композитор, инструментални и вокални солиста, доказао се пре две године у познатој телевизијској такмичарској емисији „Ја имам таленат“, када се нашао и у најужој конкуренцији за полуфинале.
О. Додић
(Опширније у наредном, штампаном издању ББ гласа
