Видоје Вукосављевић (84) рођен је у Зарожју , а радни век провео је у Београду где је обављао разне послове, све у студентским домовима. По одласку у пензију 2000. године, вратио се у завичај и наставио живот у кући на Пашиној Равни коју је саградио док је био радно активан.
-Вратио сам се са супругом јер смо желели да пензионерске дане проведимо у мирној и тихој сеоској средини далеко од градске буке .Овде на Пашиној Равни је прави рај. Имам утисак да не бих дочекао ове године да сам остао у Београду – каже Видоје Вукосављевић.
Од доласка у завичај, за све медицинске потребе , упућен је на Дом здравља “ Евелина Хаверфилд“ из Бајине Баште.
-Прве године повратка упознао сам дивног доктора Адама Стефановића који је једном седмично ординирао у нашој сеоској амбуланти. Касније сам био пацијент и других бајинобаштанских доктора. Просто је невероватно да су сви одреда ,чији сам пацијент, тако љубазни и спремни да помогну. Да њих није било, питање је како би све прошло у време када сам имао корону . Њима свима дугујем захвалност за све оно што су чинили и чине за моје здравствено стање –вели Видоје Вукосављевић.
Он је презадовољан са лекарима Милицом Васић, Илинком Раковић, Валентином Марковић, Радмилом Штулић, Зорицом Станковић, Оливером Елек. Напомиње да је за похвалу и друго медицинско особље чији је био пацијент.
Текст и фото: М.Андрић
