Далеке 1853. године, 28 .августа, мештани Вишесавске општине ( Бајина Башта) поднели су захтев за отварање школе Начелству округа ужичког, Министарству просвете у Београду. Министарство просвете донело је 25.9. 1853. године решење о отварању поменуте школе па се тај дан узима за време оснивања школе у Бајиној Башти. Ипак, настава је почела школске 1858/59. године. Једно време звала се“ Државна народна школа Краља Петра Првог Великог Ослободиоца“, а од 1958. године зове се Матична основна школа „Рајак Павићевић“. То име носи и сада. Велики јубилеј 170 година постојања и рада ОШ „ Рајак Павићевић“ обележила је током септембра бројним активностима спортског, културно- забавног и научног карактера и промоцијом монографије аутора Јана Кунчака под називом „Монографија поводом сто седамдесет година основне школе у Бајиној Башти 1853-2053 ( Двадесет година касније 2003-2023). На Дан школе одржана је свечана академија у сали Биоскопа Влаја. Присутнима су се обратили директор школе Драган Јовановић и писац монографије Јан Кунчак.
– Драги гости, наставници, ученици и родитељи. Са великим задовољством и поносом данас стојим пред вама како бисмо свечано обележили 170 година ове школе. Ово је посебан дан кад славимо успехе, труд и посвећеност коју нашу школу чине посебном. Она није само зграда унутар које се налазе учионице ,књиге и зидови. Она је та која обликује будућност. Желим да се захвалим нашим вредним наставницима и учитељима који свакодневно уливају знање и праве животне вредности нашим ученицима. Велико вам хвала за несебично дељење знања и искуства. Ви сте били инспирација за многе и оставили сте неизбрисив траг у њиховим срцима. Такође, желим да изразим дубоку захвалност родитељима који подржавају своју децу и нашу школу. Драги ученици, ви сте наша прошлост, садашњост и будућност. Наставите да учите, истражујете и сањарите велике снове. Свет чека на ваше идеје и иновације – рекао је, у поздравном говору, директор школе Драган Јовановић.
Од првог радног дана у ОШ“ Рајак Павићевић“ је професор географије Јан Кунчак ( 52) Почео је рад у ИО у Пилици одакле је прешао у Матичну школу у Бајиној Башти. Кунчак је познат као одличан професор чији ђаци имају добре резултате на такмичењима, од општинског до републичког нивоа. Последњих година бави се радом на рецензији и евалуацији штампаних и дигиталних уџбеника географије од 5-8. разреда за Издавачку кућу „Клет“. Сад се појављује и као писац монографије .
-Монографија „Двадесет година касније 2003-2023“ је наставак монографије издате поводом обележавања 150 година основне школе у Бајиној Башти аутора Добривоја Мрдаковића, наставника историје у нашој школи. Ја сам 12 година сакупљао грађу за монографију од 345 страна.. Највише података пронашао сам у годишњим плановима рада и извештајима о раду школе као и у њеном летопису. Потрудио сам се да дам краће портрете наших најуспешнијих ученика у последњих 20 година међу којима је и 12 доктора наука – каже Јан Кунчак. Он истиче захвалност на подршци и помоћи својој породици, сарадницима Маријани Јелисавчић, Татјани Јекић, Јели Јањић, Драгану Ресимићу, Драгану Јовановићу и ауторима фотографија Ненаду Марићу, Славиши Новаковићу и Душану Мићићу.
-Пре свега желим да се захвалим деци која иду или су ишла у „стару школу“, колегама, наставном и ненаставном особљу на разумевању и сарадњи свих ових година – наглашава Јан Кунчак.
Монографија има четири поглавља у којима су дати детаљни подаци за сваку школску годину са именима ученик,а наставника, разредних старешина, носиоца назива Ђак генерације и добитника Вукових диплома.Ту су и рубрике о најуспешнијим ученицима у науци, култури и спорту. Ту су и сви директори школа, њихови помоћници, наставно и ненаставно особље. Текстови су илустровани бројним фотографијама од којих су неке ауторство писца монографије. Монографија је штампана у 100 примерака у штампарији Stefan CO која је уједно и издавач.
М.Андрић
ПРЕПОЗНАО ВАЖНОСТ МИНУЛОГ ДОБА
Маријана Јелисавчић дала је рецензију за ову монографију. У тексту под насловом „Уместо предговора“ написала је и ово: – Професор Јан Кунчак надовезао се на претходну монографију Добривоја Мрдаковића, препознао је важност минулог доба и отргао га од заборава.То је резултат дуготрајног архивског и административног рада и значајан допринос за историју Бајине Баште. Ако се једног дана буде остварило оно злокобно пророчанство да ће нас „ једном само у књигама бити“, можемо бити спокојни јер нас је забележио савремени летописац и наша имена ставио контекст града где смо одрасли и клупа у којима смо прва слова научили.
