Музичка манифестација „Подрињски звуци“ на свом малом јубилеју, петој години постојања, још једном је потврдила висок реноме кад је у питању народна песма и изворна народна песма која чува и негује певачку и музичку традицију Подриња и то са његове обе стране реке Дрине.
-По квалитету и организацији „Подрињски звуци“ стали су до „Моравских бисера“ најстаријег и најпопуларнијег фестивала у Србији. Они су показали како се чува подрињска песма, али и како се она модификује и прилогођава данашњим временима. Наставите само тако- каже један од водећих југословенских и српских композитора Драган Александрић. Са његовом констатцијом слаже се и истог ранга текстописац Илија Адамовић и директор Бихаћког фестивала, најпрестижније у БиХ, Дадо Фелић. На почетку фестивала додељене су награде за три најслушаније песме са претходног фестивала “ Подрињски звуци.“ Добили су их Јованка Даутов, Владислав Петронијевић Ћевап и Ивана Николић.
И заиста, било је тог 29. августа прелепо у сали Биоскопа „Влаја“ где се одржан 5. Фестивал “Подрињски звуци“. Најпре је одржан такмичарски део у коме је наступило 20 певача са новим песмама спреманим за овај фестивал. Након тога у делу фестивала назван „Фоклорни прилог“ представиле су се две изворне певачке групе „Сложна браћа“ из Рогачице и „Бисери Ђетиње“ из Ужица. У завршном ревијалном делу певали су Kале Дијамант, победник серијала“ Никад није касно“, тренутно најпопуларнији певач у Србији, мајстори севдаха Ахмет Бајрић , Рамиз Бркић, Мујо Исановић…Музичку пратњу обезбедио је оркестар Владимира Јовановића Шуке и трубачки оркестар Марка Глигоријевића, прошлогодишњег победника у Гучи, појачан са троструком „Златном рубом“ Милијом Милићем. Програм је водио београдски водитељ Саша Сале Јанковић. Посебна атракција вечери био је мали дечак Оги из Бајине Баште који је показао изванредно умеће у свирци на хармоници па је одушевио и мајстора хармонике Драгана Александрића и свог учитеља Владимира Јовановића Шуку.
Фестивал су могли да прате слушаоци десетак радио станица из Србије и Босне и Херцеговине и да гласају за најбоље. На тај начин одређена су три прва места у избору слушалаца и публике. Прво место припало је песми „Милица“ Саве Видојевића, друго песми“ Јел ти жао што си туђа жена“ Милије Милића, а треће песми „Не сме кућа да осети“ Радомира Лаке Јанковића. Најбољи текст имала је песма Енеса Kарића “ Ватра љубави“. За најбољу композицију проглашена је песма “Лепотица свих времена“ Милоша Срећковића. Прву место за аранжман припало је песми „Панонски боем“ Милоша Срећковића. Саво Видојевић је награђен као најбољи интерпретатор. Додељено је још неколико специјалних признања. Kале Дијамант добитник је признања „Златна оморика“. Драгану Алксандрићу уручена је награда за 50 година уметничког рада на пољу народне песме и музике. Директор фестивала Властимир Безаревић уручио је признање Дади Фелићу, првом човеку Бихаћког фестивала, а из Бихаћа стигло је признање за Властимира Безаревића.
ЈУБИЛЕЈ МИЛИЈЕ МИЛИЋА
Много аплауза од публике и учесника 5. Фестивала „Подрињски звуци“ добио је Милија Милић. Он је пре 30 година први пут освојио “Златну трубу“ на сабору у Гучи. После тога освајао ју је још два пута и тако се нашао међу мајсторима трубе уписаним на плочи Дома културе у Гучи. Водитељ програма Саша Јанковић казао је једну изреку која најбоље говори о томе какав је трубач Милија Милић. Он рече да у Драгачеву имају обичај да кажу: “ Сабор у Гучи као и да није, ако тамо нема Милића Милије. Поводом Милијног јубилеја 30 година од прве освојене „Златне трубе“ , Удружење „Глас завичаја „ из Рогачице доделио му је пехар и три златне медаље , по једну за сваку освојену „Златну трубу“. Група „Сложна браћа“ извела је песму „Ћерански трубачи“ посвећену Милији Милићу и његовој дружини из Ћеранића.
Текст и фото: М.Андрић
