КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ МАНАСТИРА РАЧА
У Бајиној Башти је од 3. до 6. октобра одржана традиционална манифестација „Дани Раче украј Дрине“. У престоници ћирилице, ове духовне свечаности трају од 1995. године, тако да су ове године обележиле важан јубилеј. Одржане су 30 пут у организацији Фондације„Рачанска баштина” и Установе „Култура“, а под покровитељством Општине Бајина Башта и у сарадњи са манастиром Рача, уз благослов Епископа жичког Господина Јустина. И поред тога што су јубиларне, Тридесете Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине“ су ове године имале нешто скромнији програм који је у целости одржан у бившој галерији Установе „Култура“ и градском биоскопу “Влаја”, а додела Рачанске повеље овогодишњем добитнику Драгану Хамовићу обављена је у ризници манастира Рача.

На отварању манифестације добродошлицу малом броју посетилаца упутио је управитељ Фондације „Рачанска баштина“ Никола Васиљевић који је нагласио да се на овој манифестацији већ 30 година окупљају значајна имена српске културе и уметности. “Три деценије дуга и веома престижна манифестација одржава се са задатком да изучава културно-историјски значај манастира Рача и преписивачку делатност њених монаха. После три деценије ове манифестације, ако се осврнемо на досадашње добитнике Рачанске повеље и све културне прегаоце који су овде презентовали свој рад, можемо рећи да смо успели и верујем да ћемо наставити овим континуитетом” – истакао је Никола Васиљевић.
Манифестација је почела у бившој галерији отварањем изложбе слика са ликовне колоније “Пљесково – Зеленика 2024” на којој је учествовало 20 ликовних уметника из земље и иностранства. Изложбу са тридесетак слика у разним техникама је отворио проф. Милован Даговић. Исте вечери у биоскопу “Влаја” приказана је монодрама “Јефимија”, позоришта из Требиња, рађена по тексту Звонимира Костића, у режији Жељка Милошевића. Јелену, жену деспота Угљеше Мрњавчевића, касније монахињу Јефимију и прву жену писца старе српске књижевности тумачила је Тијана Јовановић.



Другог дана манифестације одржана је промоција Зборника поезије са песничког конкурса „Кипријанов кладенац“. О књизи, као и овогодишњем конкурсу говорили су Милица Станишић и Обрад Додић, а председница Управног одбора Књижевног клуба Славица Стојић је најуспешнијим ауторима са конкурса доделила књиге и повеље. На овогодишњи конкурс се пријавило близу 170 песника из свих крајева некадашње Југославије, као и из неких других европских земаља (Бугарске, Чешке, Немачке). Од њих, жири је одабрао 12 за награде и признања. Добитници Златног кладенца су Александра Мишић из Чачка и Јован Н. Бундало из Београда. Сребрни кладенац је припао Миливоју Трнавцу из Гојне Горе, Драгану Величковићу и Милици Миленковић из Сврљига, а Бронзани кладенац су добили Драгица Ђурић из Ужица и Милица Тасић из Београда.
У биоскопу “Влаја” приказана је позоришна представа “Ноћ Лазарева” у којој су улоге тумачили позоришни глумци из Удружења за неговање културе “Амвон” из Тополе. Представа на занимљив начин истражује сложеност ноћи пред Косовски бој кроз призму страха, недоумица и борбе Лазара Хребељановића, Кнеза Лазара. Ова психолошка драма не само преиспитује историјски контекст и познате легенде, већ и настоји да одговори на питање шта се дешава у Лазаревој свести у тренуцима када мора донети најважнију одлуку у свом животу.
Трећи дан манифестације био је најбогатији по свом програмском садржају. Најпре је одржано књижевно вече овогодишњег добитника Рачанске повеље Драгана Хамовића. О песнику је говорио Милета Аћимовић Ивков.


Након тога одржан је округли сто, организован у сарадњи са Матицом српском, на тему “Манастир Рача у темељима српске књижевности”. Медијатор и уводничар је била др Јелена Марићевић Балаћ која је посебно истакла значај “Путописа Јеротеја Рачанина”, јединог сачуваног путописа оваквог типа. Владимир Папић је говорио о српској путописној књижевности, а своје саопштење о алегоричном аспекту “Путописа Јеротеја Рачанина” предочио је Лазар Букумировић. Нина Стокић је говорила о сакралној драми Гаврила Стефановића Венцловића и о српском позоришту у средњем веку, а Ленка Настасић о усменим рефлексима српске барокне књижевности.

Недеља је била завршни дан манифестације у манастиру Рача. После свечане литургије додељена је Рачанска повеља Драгану Хамовићу „за стваралачку службу патриотском завету“. Он је 24. добитник овог значајног признања која се додељује домаћим и страним ауторима за изузетне доприносе у култури. Рачанску повељу добитнику је уручио Милета Аћимовић Ивков, председник жирија. Драган Хамовић (Краљево, 1970) је српски је песник, прозни писац, есејиста, историчар књижевности и књижевни критичар. Пише песме, прозу, есеје, књижевне критике и приказе, а бави се и уредничким и приређивачким радом. Био је главни покретач и уредник више књижевних едиција и серије зборника радова о песницима добитницима награде Жичка хрисовуља.
О. Додић