О кре­та­њу ди­вља­чи са Та­ре пи­сао и „Њу­јорк тајмс”

То­ком пан­де­ми­је ко­ви­да 19 је мно­штво ис­тра­жи­ва­ча из 161 ин­сти­ту­ци­је у све­ту са око 5.000 ка­ме­ра-зам­ки пра­ти­ло 163 вр­сте си­са­ра

Ка­ко си­са­ри ре­а­гу­ју на гло­бал­не про­ме­не у људ­ској ак­тив­но­сти, за­што су би­љо­је­ди ак­тив­ни­ји, а ме­со­је­ди опре­зни­ји? Тим и дру­гим пи­та­њи­ма ба­ви­ла се обим­на свет­ска сту­ди­ја у ко­јој је уче­ство­ва­ло око 220 ис­тра­жи­ва­ча, ме­ђу њи­ма и на­ши из ЈП „На­ци­о­нал­ни парк Та­ра” и са Би­о­ло­шког фа­кул­те­та из Бе­о­гра­да. О њи­хо­вим са­зна­њи­ма и ре­зул­та­ти­ма об­ја­вљен је чла­нак у пре­сти­жном „Њу­јорк тај­мсу”. У то гло­бал­но ис­тра­жи­ва­ње би­ли су укљу­че­ни др Ду­шко Ћи­ро­вић и Не­да Бог­да­но­вић са Би­о­ло­шког фа­кул­те­та, те Бран­ко Бе­за­ре­вић из ЈП „На­ци­о­нал­ни парк Та­ра”. Ове две до­ма­ће ин­сти­ту­ци­је ни­зом по­ду­хва­та ко­ри­сних за жи­ви свет раз­ви­ја­ју успе­шну ду­го­го­ди­шњу са­рад­њу. По из­ја­ви глав­ног ауто­ра сту­ди­је др Ко­ла Бар­то­на са УБЦ уни­вер­зи­те­та, чла­на ти­ма за очу­ва­ње коп­не­них си­са­ра у Ка­на­ди, огра­ни­че­ња кре­та­ња то­ком пан­де­ми­је ко­ви­да 19 пру­жи­ла су ис­тра­жи­ва­чи­ма је­дин­стве­ну при­ли­ку да про­у­че ка­ко жи­во­ти­ње ре­а­гу­ју ка­да се број љу­ди ко­ји де­ле њи­хо­ву око­ли­ну дра­стич­но про­ме­ни у ре­ла­тив­но крат­ком пе­ри­о­ду. „Су­прот­но по­пу­лар­ним при­ча­ма ко­је су се по­ја­ви­ле у том пе­ри­о­ду ни­смо ви­де­ли оп­шти обра­зац ди­вљих жи­во­ти­ња ’ко­је сло­бод­но лу­та­ју’ док су љу­ди оста­ја­ли код ку­ће. На­про­тив, ви­де­ли смо ве­ли­ку ва­ри­ја­ци­ју у обра­сци­ма ак­тив­но­сти љу­ди и ди­вљих жи­во­ти­ња, при че­му су нај­у­оч­љи­ви­ји трен­до­ви би­ли да су ре­ак­ци­је раз­ли­чи­тих вр­ста жи­во­ти­ња за­ви­си­ле од усло­ва у око­ли­ни и њи­хо­вог по­ло­жа­ја у лан­цу ис­хра­не”, из­ја­вио је Бар­тон. Од ко­ри­сти за сту­ди­ју сва­ка­ко су би­ла и са­зна­ња о кре­та­њу ме­две­да и дру­ге ди­вља­чи на про­сто­ру На­ци­о­нал­ног пар­ка Та­ра (где је нај­ве­ћа ме­две­ђа по­пу­ла­ци­ја у нас), че­му на­ши струч­ња­ци у ис­тра­жи­ва­њи­ма већ го­ди­на­ма по­све­ћу­ју па­жњу. Уз оста­ло, де­це­ни­ју и по тра­је са­те­лит­ско пра­ће­ње ку­да иду ме­две­ди са Та­ре, па је до са­да два­де­се­так тих звер­ки ов­де но­си­ло са­те­лит­ске огр­ли­це (а је­дан нај­круп­ни­ји и огр­ли­цу с ка­ме­ром).

Извор:Политика