Током пандемије ковида 19 је мноштво истраживача из 161 институције у свету са око 5.000 камера-замки пратило 163 врсте сисара
Како сисари реагују на глобалне промене у људској активности, зашто су биљоједи активнији, а месоједи опрезнији? Тим и другим питањима бавила се обимна светска студија у којој је учествовало око 220 истраживача, међу њима и наши из ЈП „Национални парк Тара” и са Биолошког факултета из Београда. О њиховим сазнањима и резултатима објављен је чланак у престижном „Њујорк тајмсу”. У то глобално истраживање били су укључени др Душко Ћировић и Неда Богдановић са Биолошког факултета, те Бранко Безаревић из ЈП „Национални парк Тара”. Ове две домаће институције низом подухвата корисних за живи свет развијају успешну дугогодишњу сарадњу. По изјави главног аутора студије др Кола Бартона са УБЦ универзитета, члана тима за очување копнених сисара у Канади, ограничења кретања током пандемије ковида 19 пружила су истраживачима јединствену прилику да проуче како животиње реагују када се број људи који деле њихову околину драстично промени у релативно кратком периоду. „Супротно популарним причама које су се појавиле у том периоду нисмо видели општи образац дивљих животиња ’које слободно лутају’ док су људи остајали код куће. Напротив, видели смо велику варијацију у обрасцима активности људи и дивљих животиња, при чему су најуочљивији трендови били да су реакције различитих врста животиња зависиле од услова у околини и њиховог положаја у ланцу исхране”, изјавио је Бартон. Од користи за студију свакако су била и сазнања о кретању медведа и друге дивљачи на простору Националног парка Тара (где је највећа медвеђа популација у нас), чему наши стручњаци у истраживањима већ годинама посвећују пажњу. Уз остало, деценију и по траје сателитско праћење куда иду медведи са Таре, па је до сада двадесетак тих зверки овде носило сателитске огрлице (а један најкрупнији и огрлицу с камером).
Извор:Политика