У издању Културно-просветне заједнице Србије и Народне библиотеке „Милош Требињац“ из Бајине Баште, у едицији „Хроника села“, из штампе је изашла нова књига Митра Јосиповића „Оклетац на кривој Дрини“. То је после хронике „Стрмово село поред Дрине“ друго дело овог хроничара Рачанског краја, који се тиме сврстао у значајне публицисте и истакнуте истраживаче завичајне историје. Митар Јосиповић (Стрмово, 1948), наставник математике у пензији, некадашњи директор основних школа у Бачевцима и Рогачици, потом наставник математике и шаха у ОШ „Свети Сава“ у Бајиној Башти, остао је упамћен по томе што су његови ученици освајали бројне награде и признања на републичким и савезним такмичењима. Он је и оснивач Пионирског шаховског фестивала „Др Петар Трифуновић“ у Бајиној Башти, а био је и организатор и покретач бројних културних и спортских манифестација. Активно се бави новинарством и публицистиком.
Хроника „Оклетац на кривој Дрини“ је веома обимна и садржајна књига, на близу 800 страна. Писана је темељито и аргументовано, са намером да за будуће генерације сачува податке о Оклецу, селу наслоњеном на „најкривљи“ део Дрине.
Први део хронике прати развој и живот села од настанка до данашњих дана. Ту су приказани многи значајни догађаји из привредног, друштвеног и културног живота села, обичаји и народно стваралаштво, ратови и буне, школство, писменост и духовни развој. У другом делу је приказано порекло становништва и родослови свих оклетачких фамилија. Приказане су биографије и фотографије значајних личности пореклом из Оклеца, а ту су ратници, политичари, научни радници, лекари, књижевници, привредници и културни радници. До тих података није било лако доћи, ту је аутор уложио велики труд и напор, па се то може сматрати за посебну вредност ове књиге.
У писању ове хронике аутор је користио бројне изворе и доступну литературу. Ту је обимна грађа Архива Србије, Војног архива из Београда, Архива Босне и Херцеговине, Историјског архива из Ужица. Од објављене архивске грађе, поред Пописа становништва Рачанског краја 1863. године, највише су коришћене књиге Борише Матића – Рачани кроз векове у пет томова. Важан извор података били су и мемоарска грађа и породичне архиве, потом зборници и чланци и ауторски научни радови.
Важно је на крају поменути да је хроника „Оклетац на кривој Дрини“, како је то у својој рецензији истакао ваљевски публициста Милорад Радојчић, „урађена према захтевним критеријумима Упутства Одбора за село Српске академије науке и уметности и прилагођена препорукама за писање ове врсте историографске литературе“.
О. Додић
