У галерији Установе „Култура“ приређено је књижевно вече посвећено животу и раду америчке књижевнице Нађе Тешић, рођене у Ужицу 1939. године, пореклом из Солотуше. Нађа је првих 15 година свог живота проживела у родном граду, а потом се заједно са братом Стојаном и мајком Госпавом преселила у Америку где је, као и њен млађи брат доживела неслућену славу. Школовала се и радила у Чикагу, једно време је боравила и у Паризу а потом у Њујорку. Увек се својим мислима и сећањима радо враћала у Ужице, град за који су тематски везана и њена три романа. Последњи пут је боравила у Ужицу 2008. године, када је говорила о стваралаштву свог брата Стојана Стива Тешића који је 1980. године добио Оскара за сценарио филма „Четири мангупа“. Умрла је у Њујорку у фебруару 2014. године.
О књижевном стваралаштву и бурном животу знамените Ужичанке, у галерији Установе „Култура“ говорили су Душица Мурић, директорка Народне библиотеке из Ужица, и ужички новинар и књижевник Зоран Јеремић. Они су представили и прошлогодишњи број књижевног часописа „Међај“, у целости посвећеног Нађи Тешић. У овом броју су први пут на српском језику објављени драма „После револуције“ и одломци из аутобиографских романа „Борац у сенци“ и „Родна груда“. Нађа Тешић је написала и драму „Жетва“ и још два романа – „Далеко од Вијетнама“ и „Умрети у Чикагу“, до сада једини њен роман, објављен на српском језику. Овај број „Међаја“ је приредио Зоран Јеремић, који је истакао да је Нађа „писала на енглеском језику, пажљиво ослушкујући унутрашњи ритам својих реченица“.
– Ово је први и веома важан корак града Ужица и Народне библиотеке у реафирмацији једне изузетне књижевнице и борца за праведнији и бољи свет. О њој се до сада мало знало граду где је рођена јер је остала помало запостављена и у сенци свог славног брата – рекла је између осталог Душица Мурић.
Зоран Јеремић, дугогодишњи пријатељ Нађе Тешић, је истакао да часопис „Међај“ и књижевни сусрети, као омаж Нађи Тешић, представљају тежњу да се афирмише њен стваралачки опус као „увод у други живот Нађе Тешић, живот који ће кроз њену уметност и ангажман, ма колико се слагали или не са њеним политичким ставовима, бити залог за будућност праведног друштва о коме је тако борбено сањала“.
Публика у галерији, међу којима су били и блиски рођаци Нађе Тешић из Солотуше, имала је изузетну прилику да добије много занимљивих сазнања из живота и рада познате књижевнице.
Нађа је целог живота била друштвено активна, заступала револуционарне ставове и оштро критиковала америчку политику. Због тога, али и због целокупне борбе за правду и истину, звали су је женским Че Геваром. Учествовала је у демонстрацијама против рата у Вијетнаму и студентским протестима у Паризу. У Америци се 1999. године придружила Ремзију Кларку у организацији демонстрација против НАТО бомбардовања Југославије.
О. Додић
