МЗ Рогачица: АСФАЛТИРАН ДЕО ПУТА ЗА ГЛАВАЧИЋЕ

У идеалним временским условима за два дана,23. и 24. септембра у Месној заједници Рогачица урађена је подлога и асфалтиран део пута, који иде од регионалне цесте Рогачица- Дуб, у засеоку Главачићи.  – Сада је асфалтирано 400 метара. Иначе, пут је дуг 2.75 километара.  Кажу да је његово асфалтирање као зидање Скадра на Бојани. Првих 450 метара асфалтирали смо 2014. године. Идуће године урађено је још 550 метара. У 2020. Години  асфалтирано је 600 метара и сада 400 метара. Преостало је још 750 метара па да пут буде у целини асфалтиран. Надамо се да ће идуће године и та деоница имати асфалтну траку. Пут је широк  3 метра, а дебљина асфалтног слоја је 5 сантиметара. Прву деоницу урадила је Нискоградња из Ужица, остале три Стандард из Бајине Баште- каже члан Савета Месне заједнице Рогачица из Главачића Јован Миљанић. Он је и најагилнији био у свим акцијама на асфалтирању поменутог пута. Средства су заједнички обезбедили општина Бајина Башта, мештани и Радио телевизија Србије која има свој релеј на врху Главачића.

Јован Миљанић посебну захвалност упућује председници општине Бајина Башта Весни Ђурић. Истиче да је била од речи, све што је обећала, испунила је у последње две године.

Радосав Секулић  један је од учесника акције. Он је из суседних Ћеранића ,али његово велико имање од око 30 хектара граничи се са Главачићима и из тог правца му је најкраће и најлакше да стигне до свог поседа.

– На грунту од 24 хектара посадио сам на десетине хиљада садница разног дрвећа. Ту је око 20 хиљада садница ораха, по неколико хиљада црног ораха, смрче, дивље трешње, леске и три хиљаде садница питомог кестена. Од асфалтног пута у Главачићима  до мог имања има око 800 метара.Тај део је макадамски. Ту не треба асфалт. Урадићу ново насипање  како би пут био још бољи – вели Радосав Секулић.

Новом асфалту  пуно се обрадовао и Сретен Миљанић.

-Имамо 6 крава музара и свакодневно возимо млеко до Рогачице. Сад ће нам то бити лакше и брже. Ја у Рогачици, са братом Љубаном, држим ауто – сервис. Биће нам много лакше да повремено скокнемо до куће  у Главачићима , нахранимо стоку и вратимо се у сервис. Биће лакше да три ђака из Главачића стигну до школе у Рогачици. Сећам се да се о асфалтирању, путу и за наше село причало кад сам ја био ученик првог разреда средње школе. Мој син је сад  у тим годинама, а пут није у потпуности довршен. Ваљда ће се све то провести крају пре него што он крене на факултет –каже  Сретен Миљанић.

Текст и фото:М.Андрић

ВИКЕНДАШИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ

Са врха Главачића пружа се диван поглед ка Тари, Дрини и  прекодринским планинама, али и према Повлену, Медведнику и Кадињачи. Пре скопро четири деценије Здравко Максимовић из Главачића поклонио је три плаца  за градњу викендица у жељи да иницира развој сеоског туризма. Плацеве су добиле две породице из Кикинде и једна из Новог Сада. Има неколико примера да су се неки вратили на очевину и дедовину у Главачиће. Такав је случај са Радмилом и Радошем Стојановићем и потомцима домаћинства Маринковић. Кад у потпуности буде асфалтиран пут до Главачића, вероватно ће на његовим осунчаним странама бити још викендица.

ПРАСЕ ЗА СВАКИХ СТО МЕТАРА

Сваки пут кад се заврши асфалтирање дела пута у Главичићима, обавезно се приреди ручак.

– Кад смо завршили прву деоницу 2014. године испекли смо по два јагњета и прасета. Тако је било и за остале деонице. Наш комшија Илија Радовановић је израчунао да смо практично на сваких 100 метара асфалта пекли по једно прасе или јагње. На завршетку последње деонице пута,  испекли смо три прасета. Једно је поклонио Радосав Секулић,  друга два смо купили – рече Јован Миљанић.