И после више од шест деценија од када су се преселили у Лозницу код Чачка, потомци Милинка Марића верују да звезде нигде немају такав сјај као оне изнад Тетребице, заовљанског засеока ушушканог у скровишту Таре. Они и данас често посећују свој завичај, своја обновљена огњишта где више нико не живи, али живе њихове успомене. Ту су и гробља њихових предака, простране ливаде, стазе и богази, где сваки камен и сваки жбун имају своју причу.
На Тетребицу најчешће долазе Милинкови унуци, Рада Пауновић и њен млађи брат Радош Марић. Ове године, на Прве Тројице, имали су и један посебан разлог: у своју родну завичајну кућу у госте су позвали свог блиског рођака Миломира – Мишу Марића из Лајковца. На крају ручка су му приредили пријатно изненађење – рођенданску торту у облику отворене књиге. Сетили су се да Мишо, који је рођен 26. јуна давне 1931. године на Тетребици, управо тих дана навршава 90 година.
Имало је у тој торти и посебне симболике: Мишо је велики љубитељ књиге, много чита и врло је образован, а меморија га и на почетку десете деценије свог живота одлично служи. Својевремено је објавио и своју збирку песама и књигу „Живот и после смрти“, у којој је аргументовано описао породично стабло заовљанских Марића, од њиховог досељавања до данашњих дана. Све податке из породичног стабла лично је сакупио, листајући црквене и матичне књиге, обилазећи сеоска гробља, користећи записе и предања и личне контакте са својим земљацима.
Из свог завичаја Мишо као да никада није ни одлазио. Овај крепки деведесетогодишњак редовно прати све што се догађа у родном крају, а у томе му највећу помоћ пружа његов омиљени лист – „ББ глас“. Већ десетак година не пропушта ни један број овог листа, редовни је претплатник, а данас је сасвим сигурно и његов најстарији читалац.
Животни пут Мише Марића је доиста буран и занимљив. Док је живео у Заовинама, све до шездесетих година прошлог века, бавио се столарским занатом. Радио је до првих послератних година код Прометне банке која је експлоатисала шуму на Тари и имала своју жичару којом је обрађена грађа одвожена до железнице у Босанској Јагодини, а потом даље транспортована. Седиште је било на Лукама. Онда се догодио велики пожар – жичара и пилана су изгореле, па је Мишо наставио да ради као столар у својој, приватној режији.
Занимљиво је да се у то време Мишо бавио и музиком. Веома добро је свирао хармонику што је научио од чувеног бајинобаштанског хармоникаша Ратка Лаловића. Свирао је са многим познатим хармоникашима из тог времена, највише са Мијаном Косановићем са Калуђерских Бара, са којим је и касније остао у сталном контакту. Овде је можда згодно да се напомене да је овај Мијан био блиски сродник Николе Тесле. Наиме, његов отац се од Смиљана код Госпића доселио у рачански крај у време изградње „шарганске осмице“, а брат његовог деде је био ожењен са рођеном сестром најпознатијег српског научника. Мијан је умро прошле године у 90-ој години живота.
Мишо Марић се из Заовина одселио у Лајковац 1966. године. Тамо је већ живео његов старији брат Милија који је отишао десетак година раније. Млађи брат Милан је остао још неколико година на Тетребици, па је и он отишао за браћом у Лајковац.
Браћа Марићи у Лајковцу су купили шест хектара земље, направили куће и били успешни у својим делатностима. Мишо је својевремено имао своју пилану, стовариште грађевинског материјала, и девет радника у својој фирми.
Вредан и предузимљив, у свему што је у животу радио Мишо Марић је био веома успешан. Више од тридесет година се бави воћарством. Узгаја шљиве и пече ракију, која је већ постала надалеко позната, а више пута је побеђивала на чувеном Сајму ракије у Осечини. Печењем ракије се и данас бави, али своје производе, иако имају доказани квалитет, више не шаље на сајмове. Каже да га такмичења више не интересују.
Иако је већ напунио 90 година, то му не смета да свакодневно и даље ради у својој радионици. Ту најчешће проводи време. Недавно је тако направио машину за цепање дрва, по својој замисли. Прави и друге корисне ствари: секире, бушилице и друге разне алате. Кад није у радионици или воћњаку, он је уз књигу, али и уз „ББ глас“. И даље је активан и жељан нових сазнања.
О. Додић
