У Месној заједници Гвоздац постоје два асфалтна пута који крећу са обале Дрине и иду високо у брда. Један почиње од Величкове кафане, други од Гвозденове кафане на Овчињсакој Реци. Овај други много је оштећен приликом мајских поплава 2014. године, а ни онај прво поменути није у одговарајућем стању.
-Од како је асфалтиран пут, који иде од Дрине према школи у Гвосцу и цркви, није поправљан. Коначно сад су почели радови на детаљној реконструкцији. На недавном скупу код цркве, приликом освештавања парохијског дома, кога смо саградили сложном акцијом уз помоћ општине Бајина Башта и више спонзора, договорили смо се са општинским руковдством, на челу са председником Радомиром Филиповићем, да започнемо реконструкцију пута. Договор је испоштован па су радови почели. Изводи их Јавно комунално предузеће 12. септембар. Ми смо се ангажовали на раскресивању. Само у првој акцији учествовало је 45 мештана . Сложно смо село и активни смо у пословима од општег интереса за грађане. По завршетку радова, договорићемо се о одржавању пута и свих пропуста како би он што дуже трајао – каже главни гвоздачки активиста Марко Марковић.
Гвошчани кажу да без пута нема живота у селу. Истичу да су пример средине у којој млади остају и после завршетка средње школе.
-Имамо доста омладине, пуно школске и предшколске деце. Производимо велике количине малине, купине и млека. Све то иде у откуп па нам је неопходан добар пут. После ове квалитетне реконструкције, уз неопходно одржавање, бићемо мирни бар десет година. Трудимо се да створимо што боље услове за рад школе у Гвосцу. Након недавне градње парохијског дома, сад планирамо да у школском дворишту уклонимо дотрајалу зграду која је некад служила за ђачку кухињу. На том делу добићемо простор да направимо мало кошаркашко игралиште кога ће користи ученици, али и сеоска омладина. Урдићемо и нову ограду око школе. Председник општине Радомир Филиповић са сарадницима обишао је радове у Гвосцу где смо га упознали са жељом да створимо боље услове за рад школе. Он нас је подржао, хвала му – вели Марко Марковић.
Текст и фото: М.Андрић
