Био је у праву старина Никола Вукосављевић из села Љештанско када је пред крај прошлог века волео да каже: – Ни мањег села, ни више писмених људи“. Набрајао је Милосава и Гојка Тешића, пуковника Марковића, председника општине мр Симу Милисављевића, професоре Ковачевића, Средојевића, просветаре Радована , Момчила, Радомира, Милену… Овог пута казаћемо коју реч више о професору математике Сави Средојевићу. Рођен је на Савиндан 1960. године. Сада то звучи као нестварно, али је истина да је на овај свет дошао на Савиндан у породилишту у Рогачици. Уз то, нестварно, али истинито, додаћемо да је Рогачица некад имала и сталног лекара, медицинску сестру, зубара ,малу апотеку. Данас је то само пуста жеља. – Отац ми је причао да је на дан мог рођења падао снег и да су воловском запрегом тешко допремили мајку до Рогачице. У књиге ми је уписано да сам рођен дан раније. Не знам из ког разлога. Ипак, ја сам увек за рођендан примао честитке на Савиндан, тако је и сада. За тај велики празник веже ме и моје име. Кум је рекао да се зовем Саво кад сам рођен на Савиндан- испричао нам је он, док смо у кафићу код Владимира Кулизића пили јутарњу кафу, ја ону домаћу из повеће шоље,без шећера, а он неку, како рече, модернију из мале шољице на рачун нашег заједничког пријатеља Братислава Васиљевића Батице. Прва слова и бројеве Саво је научио у школи из родног села од свог имењака учитеља Саве Петровића После четири године свакодневно је пешачио до школе из Рогачице где је завршио преостала четири разреда осмољетке. Следило је школовање у Гимназији из Бајине Баште при тадашњем Образовном центру. По завршетку Природно- математичког факултета, запослио се у Техничкој школи из Бајине Баште и ту дочекао Савиндан 2025. године када је на свечан начин испраћен у пензију. Иако је био заменик председника општине Бајина Башта четири године, није се одвајао од дневника и учионице. За кратко је то учинио од 2005-2007. године обављајући професионално дужност председника Скупштине општине. Годину и по дана обављао је дужност в.д. директора у Техничкој школи. Воли да каже као да је свом наследнику Ненаду Михаиловићу зацементирао директорску фотељу која стоји неокрњена 20 година.
-Трудио сам се да и те послове обавим коректно, али сам се најбоље осећао у школи радећи са ученицима. Многи мисле да је просветарски рад лак и безбрижан. Није тако. То је свакодневна борба да младима пренесете знање, да од њих стварате добре људе. У томе је наша одговорност велика. Огромно ми је задовољство што су моји ђаци постајали колеге ми, директори, привредници, лекари, правници, инжењери. Младима бих поручио да се не плаше математике. Она је увек имала своју тежину и примену. У наредним временима биће то још израженије- истиче професор Саво, отац две кћерке и супруг Зорице, шефице рачуноводства у ОШ „ Рајак Павићевић“.
ПОСЛУШАО РОЂАКА
Био сам у дилеми који факултет да одаберем за студирање. Имао сам симпатије према Машинском факултету кога је завршио мој рођак Милан Томић, а волео сам и Природно- математички факултет. Рођак Милан ми је сугерисао да наставим са математиком. Послушао сам га и нисам се покајао- вели Саво Средојевић.
НА САВИНДАН ПОСТАО ПЕНЗИОНЕР
Тај велики празник Савиндан био је таличан кад је у питању рођење и добијање имена професора Средојевића. На крају то се поновило и у случају кад је испраћен у пензију. Тог 27. јануара 2025. године, у току славског ручка, настао је за кратко тајац па громак аплауз. Био је то моменат када је узео реч директор Техничке школе Ненад Михаиловић и са очигледном тремом, бираним речима, говорио је о колеги Сави пожелевши му дуге и лепе пензионерске дане.
-Данас,27. јануара 2025. године, наш уважени колега Саво Средојевић, завршава своје радно деловање одласком у пензију. Поносни смо и срећни што смо радни простор и време делили са човеком који је својим знањем и радом допринео раду и развоју наше школе. Био си наш саборац и први међу једнакима. Захваљујемо ти на томе. Желимо да ти кажемо да ниси сам и да увек можеш рачунати на нашу подршку- рекао је ,између осталог, директор Михаиловић.
М.Андрић
