Видан Јанковић Јане после неколико година рада у грађевинарству, код свог комшије из Гвосца Обрада Мијатовића , запослио се у Комуналном предузећу 12. септембар из Бајине Баште. За двадесет година у том колективу, стекао је реноме вредног и поштеног мајстора .Поштење је поврдио и 24. јануара када је нашао новчаник и вратио га његовом власнику из Ужица. -Тог дана имао сам заказан преглед у Поликлиници Луне у Ужицу. Пошао сам на аутобуску станицу одакле сам имао аутобус у 15 часова и 30 муиута. Кад сам био испред продавнице аутоделова НемањеЛукића, срела ме је једна улична продавачица нудећи ми да купим чарапе или парфем. Познавао сам је од раније. Рекао сам јој да нисам заинтересован и да журим. Она ми је затражила да јој дам неки динар за кафу. Дао сам јој 170 динара па потом кренуо да пређем на другу страну улице. На коловозу сам приметио новчаник. Узео сам га и ставио у џеп. У том моменту неко ме је благо ударао по леђима. Била је то поменута улична продавачица. Казала је да ми је донела срећу и затражила да јој дам неку пару из нађеног новчаника. Нисам услишио њен захтев већ сам пожурио на аутобуску станицу- каже Јане.
У аутобусу је отворио новчаник и из личне карте сазнао ко га је изгубио. По обављеном прегледу у Ужицу,позвао је бајинобаштанског аутомеханичара Драгана Антонијевића да ми да број телефона од продавца аутоделова Немање Лукића с намером да га пита да ли познаје Стефана Тасића из Ужица. -Претпоставио сам да је Тасић један од Немањених купаца јер сам новчаник нашао на коловозу поред његове продавнице. Лукић ми је потврдио да га зна. Рекао сам му да сам нашао новчаник и да да Тасићу број мога телефона. Убрзо је уследио позив. Питао ме је где се налазим. Обавестио сам га да сам на ужичкој аутобуској станици. На то ми је он рекао да долази за три миунута. Предао сам му новчаник и замолио да прегледа да ли је све у њему што је имао. Није хтео да гледа већ је извадио пет хиљада динара да ме части,. Нисам то хтео да узмем. Рекао ми је да често долази у Бајину Башту и да послује са Немањом Лукићем па ћемо тада отићи на пиће- вели Видан Јанковић Јане. У краћем телефонском разговору са Стефаном Тасићем казао је да му је новчаник био у радном прслуку и да му је испао приликом истовара аутоделова за Лукићеву продавницу. После неколико сати, кад му је затребао новчаник, установио је да га је изгубио. Захвалио се налазачу и нагласио да у новчанику није било много новца, али су била бројна лична документа и да му је најважније што је дошао до њих,
Текст и фото: М.Андрић
ЈАНЕ МАЈСТОР ЗА ОЏАКЕ
Видан Јанковић Јане познат је и као прави мајстор за чишћење оџака. Тај посао је научио од Радована Станојчића. -Најважније у овом послу да се човек не плаши рада на висини. Зову ме власници кућа, али и управници стамбених зграда из Ужица, Пожеге и Бајине Баште. Неки оџак очистим за сат времена, има и оних око којих морам остати више часова. Годишње очистим око 200 оџака. Прошла година је била рекордна са 250 чишћења- каже Јане. Задовољан је и зарадом. Она се креће од 3-5 хиљада динара по очишћеном оџаку.
