EПС: Ни на једном од акумулационих језера није било ванредног испуштања воде и нема ни говора о пражњењу акумулација
Заовинско језеро, драгуљ планине Таре, познат са уметничких фотографија и интернет портала, не личи ових дана на себе. Из те водоакумулације која се користи за производњу струје и рад реверзибилне ХЕ „Бајина Башта”, у последње време је испуштена већа количина воде.
Лепота језера у високим брдима међу четинарима претворила се овог пролећа у оголеле или блатњаве стрмине, на шта се жале и сељани, туристи, еколози, риболовци, викендаши… Залив Јелисавчићи, где је дубина воде при пуном језеру преко 20 метара, сада се може препешачити. Само омањи поток тече овуда, коритом Белог Рзава преграђеног с почетка осамдесетих, браном „Лазићи”, да би настало Заовинско језеро.
Ова водоакумулација реверзибилне ХЕ „Бајина Башта” прима вишак дринске воде у сезони падавина, а испушта према потребама у енергетском систему, током сушнијих дана кад ниво језера Перућац (уз проточну ХЕ „Бајина Башта”) опадне. Реверзибилна централа важна је производна резерва за наш електроенергетски систем, али и јединствено постројење у овом делу Европе, необичан подухват којим је вода Дрине потекла уз планину Тару.
Прокопавањем планине за градњу реверзибилне електране дугим подземним тунелом и цевоводом повезана су два језера, две водоакумулације – она у Перућцу и ова у селу Заовине – које раздваја висинска разлика око 600 метара. Вишак дринске воде из перућачког језера снажним пумпама-турбинама се избацује на Тару и ускладиштава у Заовинско језеро, па кад је струја најпотребнија истим путем враћа у производни систем. Тим великим шестогодишњим градитељским подухватом Дрина је 1982. изашла на планину и спојила се с водом Белог Рзава, а Заовинско језеро, поред енергетске резерве, са својих пет залива постало врло занимљив предео за туристе, риболовце, љубитеље природе. Стручњаци кажу да је са пуном водоакумулацијом на Тари могућ без упумпавања воде непрекидан рад РХЕ у трајању од двадесетак дана, кад други извори закажу, она је златна резерва.
Е сада се, изгледа, та резерва прилично троши, па је језеро претворено у поток. Зато у Националном парку „Тара” већ упозоравају да би честе осцилације у нивоу језера могле оставити последице и на рибљи фонд, јер је овде угрожен мрест рибе.
На наше питање упућено надлежнима у „Електропривреди Србије” о разлозима овако драстичног смањења водостаја Заовинског језера, из Сектора за односе с јавношћу ЈП ЕПС добили смо следећи одговор:
– „Електропривреда Србије” поштује прописе Републике Србије и сва законска ограничења у погледу коришћења вода и очувања животне средине. Рад хидроелектрана ЕПС-а у потпуности је усклађен са издатим водним дозволама и ниво воде у акумулацијама значајно је изнад минималних прописаних вредности. Ни на једном од акумулационих језера није било ванредног испуштања воде и нема ни говора о пражњењу акумулација – истичу у ЕПС-у и додају:
– Тренутна кота језера Заовине, које представља горњу коту акумулације реверзибилне хидроелектране „Бајина Башта”, јесте 839,12 метара, а минимална радна кота по водопривредној дозволи, коју је издало Министарство пољопривреде и заштите животне средине (Решење о издавању водне дозволе бр. 325-04-01208/2018-07) јесте 815 метара. Најнижа кота језера Заовине била је 2000. године и износила је 819,47 метара. У 2001. години кота акумулације износила је 821,47 метара, 2002. године 822,16 метара. При овим котама није долазило до било каквих еколошких поремећаја. Прошле године најнижа кота акумулације Заовине износила је 841,48 метара, а 2017. године 844,75 метара – наводе у ЕПС-у.
Бранко ПЕЈОВИЋ -ПОЛИТИКА
