Милош Катанић, грејање, хладна вода

Пуних пет грејних сезона Милош Катанић, некада познати привредник, сада пензионер, своју породичну кућу загрева „на хладну воду“ – топлотном пумпом. Грејна површина је око 120 квадратних метара, са изолованим унутрашњим зидовима, без спољне изолације. Систем грејања топлотном пумпом „вода – вода“ Катанић је сам инсталирао. Систем ради „нон-стоп“ и то са програмираним температурама: од 6.30 – 21 степен Целзијусов, од 9.30 – 22 степена, од 16.30 – 23 степена и од 22.30 17,5 степени. По потреби задата температура се лако мења ручно, повећава се или смањује. Могуће је програмирати до шест временских интервала са различитим температурама у току 24 сата, уз могућност да се сваки дан у седмици посебно испрограмира. Програмиране температуре систем подржава са толеранцијом од „плус-минус“ 0,3 степена. Катанић истиче да систем ради са занемарљивом буком, просто се заборави да он уопште и постоји, исто као, на пример, обичан фрижидер. Принцип рада је заснован на термодинамичком закону и промени агрегатног стања фреона. Флуиди који се користе су: фреон, бунарска вода (температуре око 13 степени), потом електрична енергија у зависности од изведбе програмирања и врсте радијатора. Систем може да се користи и у летњим месецима за хлађење просторија.

Милош Катанић

– Пре него што сам инсталисао топлотну пумпу кућу сам загревао на чврсто гориво, са шпоретом „Алфа централ 23“. Обзиром да је топлотна пумпа укључена у постојеће инсталације, цеви, радијатори, циркулациона пумпа, уградио сам вентил чијим окретањем је могуће искључити топлотну пумпу и укључити грејање на чврсто гориво – објашњава Милош – Да би систем радио инсталирана је топлотна пумпа „вода-вода“ од 18,5 киловата. Њене спољне мере су: ширина 50 цм, дубина 45 цм и висина 90 цм. Инсталирана је и бунарска потапајућа пумпа спуштена на 21 метар дубине која до пумпе са компресором избацује 50 литара воде у минуту температуре од око 13 степени. Ископана су два бунара пречника 250 милиметара од 12 метара и од 22 метра дубине. Уграђен је релеј поред пумпе, а покретни програматор је постављен у дневни боравак. Инсталисана је минијатурна метеоролошка станица у дворишту која шаље у дневни боравак висину спољне температуре. Уграђене су и цеви пречника 200 милиметара од пластике у бунар до потапајуће пумпе, и пластичне цеви за довод и одвод воде од бунара до топлотне пумпе и обрнуто, са коленима, вентилима и филтером. Разведен је и кабл за струју од топлотне до бунарске пумпе. Пре пет година, када сам све ово радио, све је коштало око 5 хиљада евра, с тим што сам велики део послова сам изводио.

Систем грејања једноставан за руковање
Систем грејања једноставан за руковање

Termostat - grejanje

Систем је, како наводи Катанић, врло осетљив и захтева испуњење свих услова за нормалан рад. Потребан је проток воде од 45 до 50 литара у минуту из бунара, мања количина фреона у топлотној пумпи и релативно стабилан напон да се напоји топлотна и бунарска пумпа као и циркулациона пумпа укупне инсталисане снаге од 4,5 киловата. Битно је и правилно програмирати временске интервале и потребне температуре.  Важно је напоменути да за ових пет година рада нисам имао потребе да уопште пребацујем вентил на грејање на чврсто гориво. Новије топлотне пумпе имају дисплеје са много више информација о раду система. Избор топлотне пумпе чија снага директно утиче на потрошњу струје, као и потребна количина бунарске воде зависе од површине односно запремине која се загрева, као и од степена изолованости куће и распореда и величине грејних тела.

Нема ни дима, ни пепела, ни ложења, ни чишћења…

Милош Катанић каже да су његова искуства са грејањем „на хладну воду“ веома позитивна. Систем просечно ради 2 х 12 минута и хлади се 2 х 18 минута за један  сат. Када се постигне задата температура систем се дуже не пали, од 30 до 100 минута у зависности од спољне температуре и степена изолованости куће. При спољној температури ујутру од „минус 8 степени“ а у дан до „плус 2 степена“ систем је радио укупно око 4 сата за 24 сата укључености система, што значи да је потрошено: 4 сата х 4,5 киловата х 30 дана = 540 киловат часова, месечно. При спољној температури до „плус 2 степена“ а у дан до „плус 12 степени“ систем је радио укупно 3 сата за 24 сата, што значи да је потрошено: 3 сата х 4,5 киловата х 30 дана = 405 киловатчасова месечно. То је једини трошак загревања. Идеално га је користити за догревање при вишим спољним температурама (у пролеће и у јесен). Када се овлада системом онда је праћење рада и одржавање врло једноставно. Систем је потпуно независан у раду, две зависи од правилно програмираних величина, стабилног напона и потребне количине бунарске воде. Еколошки је потпуно чист, нема никаквих гасова, нема дима, нема пепела и нема ложења ни чишћења. Сигурно је да ће се у будућности све више примењивати. Основни параметри за оцену исплативости и поређење са другим системима грејања је однос уложене и добијене енергије који је 1:4, односно 4,5 киловата уложене енергије добија се 18 киловата топлотне енергије, уз неизоставне мање губитке енергије.

О. Додић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest