У бајинобаштанском и сребреничком крају многи знају за породицу Павловић. Радомир – Лало је дугогодишњи лекар, специјалиста, примаријус, уз то и истакнути политички посленик, ћерка Исидора је кренула очевим стопама и при крају је студија медицине, супруга Оливера је фармацеут. Међутим, мало ко зна за још једног изузетног медицинског стручњака из ове фамилије, а реч је о Радомировој рођеној сестри др Милади Павловић, која дуго година живи и ради у Љубљани где је стекла интернационалну репутацију у области психијатрије.
Рођена у Оправдићима – Кравица 1951. године где је завршила основну школу, а гимназију у Сребреници као један од најбољих ђака те генерације заједно са професором математике Милошем Танасијевићем. Били су све четири године у истом разреду гимназије. Из те генерације од њих 25 матураната 22 је завршило факултете. Медицински факултет је завршила у Сарајеву 1976. године као први лекар из Кравице и једна од првих жена из своје општине. Специјализацију из психијатрије завршила је у Љубљани 1984. године где и магистарски студиј 1996. на тему „Квалитет живота болесника са шизофренијом у институцијама“. У Љубљани Словенско лекарско друштво и секција психотерапеута 1987. додељује јој назив психотерапеута, а у Лондону завршава групну психотерапију. Словенско лекарско друштво и секција за клиничке и експерименталне хипнозе 1986. доделила јој је диплому о оспособљености примене хипнозе у терапеутске намене, а 1991. Збор лијечника Хрватске секције за акупунктуру уверење завршеног течаја за акупунктуру.
Милада Павловић била је главни судски вештак на подручју медицине из психијатрије за све судове у Словенији, а највише у Љубљани и Копру. Била је главни судски вештак психијатријске клинике у Љубљани. У психијатријској болници Идрија 20 година радила је као начелник одељења за психотерапију, неурозу и психозу. Била је први психијатар у Словенији који је увео нову методу лечења тешких психијатријских поремећаја такозваном интегративном методом која подразумева мултидисциплинаран приступ како тежих тако и лакших психичких поремећаја . Учесник је светских конгреса из психијатрије у Бриселу, Јапану, Лондону, Мадриду и другом светским центрима као једини представник Словеније. Један је од ретких европских психијатара који је 2002. у Бриселу учествовао у изради студије о психијатријској генетици. Тај рад је публикован у Стручној ревији намењеној лекарима. Њено стручно дело је било опсежно и публиковано је у разним стручним зборницима. Пензионисана је 2010. године али је и даље радила као судски вештак. Пре осам година написала је и објавила роман Игриво живљења (разиграни живот). Роман садржи 10 поглавља, а тема је хипотеза да ли је људско трпљење наследно.
Припремио Р. Блануша
