Било их је десет на једнога – сећају се преживели са крвавог пира Насерових муџахедина, пре 27 година.
До тада је све пало, остала су само српска села дуж Дрине: Црвица, Петрича, Скелани, Ћосићи и Калиманићи. Главнина српских снага била је повише Скелана, на висоравни Језеро, на путу за Сребреницу. Слободна села чували су углавном старији преко 60 година и жене, са једне стране и река Дрина и Србија са друге стране.
Нико није веровао да ће Насер само седам дана после масакра у Кравици окренути своје снаге на Скелане. До тада су до темеља сатрвена српска села: Брежане, Ораховица, Подравање, Крњићи, Карно, Међе, Радошевићи, Јадар, Блажијевићи, Згуње, Ратковићи, Брадићи, Јакетићи, Божићи, Прибојевићи, Гођевићи, Факовићи, Бољевићи… Све што се није домогло Дрине, побијено је, а села опљачкана и опустошена.
Пошто је обишао српско утврђење на Језеру и у ширем луку сјурио се на Дрину, Насер се притајио. Наредба је била: не ударати до пред зору. Његове снаге су са Дрине опколили Калиманиће. Војници су запосели и напуштене викендице у близини села.
Главни удар био је са Височника и Градине, изнад Скелана. Са те стране је и шума, скоро до самог села. Први је пао Радивоје Николић на стражи према муслиманском Добраку.
Кућа Поповића била је најистуренија према брдима са северозапада од Височника. Иванка Поповић се пробудила рано, чула је неуобичајене шумове и гласове. Пушка је стајала одмах до врата. Када је искорачила преко прага са пушком у руци приметила је силуете непознатих војника. Инстикт самоодбране је прорадио. Иванка је сасула рафал из аутоматске пушке према силуетама.
Село се пробудило. Неочекивани одговор збунио је Насерове муџахедине. Врило је као у кошници. Жене, старци и неколико млађих војника пружали су жилав отпор. Село је спашено.
У непосредној близини куће Поповића муџахедини су у паници износили своје мртве и рањене. За то време у центру Скелана врило је као у кошници. Народ је у паници јурио ка мосту. Ту су пале многе жртве међу којима и вођа Срба скеланског краја Марко Милановић. Страдала су и невина деца породице Димитријевића. Многе породице у Ћосићима су страдале као и у Кушићима где је највише страдала породица Ристића. Преживео је само мали Цветко.
Тог јутра у Скеланима и широј околини муслимани су убили 61 цивила и раниле преко 150, много их је било и заробљено.
Цветко Стојкановић
