У издању Народне библиотеке „Милош Требињац“, недавно је из штампе изашла књига необичног наслова – „Читанка Радојевића“, књижевни првенац Милорада Јовановића. Аутор је скоро три године радио на овом рукопису са којим је оставио вредан запис о своме селу и, сасвим сигурно сачинио најлепши и најдрагоценији споменик својим прецима и земљацима.

У својим најбољим годинама, одласком из војне службе у пензију, Милорад Јовановић се латио пера и неку своју давнашњу љубав према књизи освежио и ојачао писањем о људима и догађајима, а своје занимљиве репортаже из сеоског живота објављивао у листу „ББ глас“. Упоредо са тим писао је и песме, па је тако у ауторском издању објавио и своју скромну збирку „За сваког по нешто“. Вероватно је тада у њему и сазревала идеја да напише једну опширну хронику свога села. И, ево, успео је у том свом подухвату.

Већ из првих реченица види се да је аутор пореклом са села и да изванредно познаје прилике на селу. Ако се притом има у виду да је и рођен у истом селу, јасно је да је снажно мотивисан да се одужи свом завичају. Зато није жалио ни труда ни времена да овај посао обави што боље и потпуније.

Заглавак, омеђен Камењачом, Кондером, Кадињачом и Пониквама, са близу 40 квадратних километара површине, једно је од већих села у општини Бајина Башта. Највећи заселак у Заглавку су Радојевићи, који заправо представљају и главни предмет интересовања Милорада Јовановића.

 

Извесно је да ће „Читанка Радојевића“ имати велики значај у откривању завичајне историје и нових сазнања о прошлости подрињских села, па и Заглавка.

                                                                                                                            О.Додић

                                                                    (Опширније у наредном штампаном издању „ББ гласа“)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest