Сасвим је сигурно да ФК „Вишесава“ међу бајинобаштанским спортским клубовима представља својеврсан феномен јер већ годинама служи као добар пример како се са мало финансијских средстава и са много ентузијазма и љубави према магичној игри на травнатим теренима, може опстајати, трајати и такмичити се са више или мање успеха, свеједно. Пуних 14 година клуб пролази кроз различите фазе свог развоја, увек у размишљању „како даље“, у времену када су се неки клубови већ угасили, а већина непрекидно води борбу са бројним, најчешће финансијским проблемима.
-Клуб је основан 2005. године. То је било време када су многи дечаци у Бајиној Башти желели да играју фудбал, али из разних разлога нису могли своје место наћи у „Слози“ и „Космосу“. Сећам се да су се тада многи гурали да уђу у комби како би ишли на утакмицу. Комби је имао 9 места, а њих двадесетак уђе унутра, па се онда нађе неко и по неком свом критеријуму избацује децу из комбија, а они плачу јер им родитељи у тим тешким временима нису могли да приуште то задовољство да играју и тренирају. Тада смо нас неколицина одлучили да формирамо нови клуб у коме ће све бити бесплатно. Имао сам и довољно искуства у томе јер сам претходно више од пет година био председник ФК „Слога“. Тако је настао ФК „Вишесава“, који, ево, и данас траје – сећа се Александар Аксентијевић.
Одмах након оснивања, пионирска екипа је имала успешан наступ у Општинској лиги Ужице. Прву утакмицу су одиграли као гости са „Златибором“. Тада је постигнут и први гол, екипа је повела са 1:0, на крају су изгубили, било је 3:1 за домаћина. Први гол је постигао Драган Тешић, тада перспективан млад фудбалер, који се данас више не бави фудбалом.
Следеће сезоне пионири су прерасли у кадете, пристигли су и млађи дечаци, па су се тако такмичили и у кадетској и у пионирској конкуренцији. Наредне године имали су екипу у Окружној омладинској лиги јуниора. У веома јакој конкуренцији заузели су последње место, али их то није обесхрабрило. Тек у четвртој такмичарској сезони дошла је на ред сениорска екипа у којој су играли већ стасали омладинци уз неколико фудбалера који су се прикључили јер нису нашли ангажман у другим клубовима. Тада је забележен и први већи успех: екипа се пласирала у Окружну лигу у којој се и данас налази.
-Свакако да не можемо говорити о неким посебно великим спортским резултатима, нисмо никада били шампиони осим у Општинској лиги сениора и пионира, али смо задовољни са оним што смо постигли – истиче Аксентијевић – Нама је једино било важно да играмо фудбал, без обзира што смо у Бајиној Башти одувек били као „тринаесто прасе“. Тек у петој години нашег постојања почели смо добијати нека средства из буџета, знатно мања него што су други добијали. За разлику од других који су имали паре и за трансфере, за управу, за сендвиче , ми смо могли да задовољимо само најминималније потребе. Ипак, можемо се похвалити да смо некада глатко побеђивали „Златибор“ који се данас такмичи у Првој лиги и један је од озбиљних кандидата за Супер лигу Србије. Многи већи и познатији клубови често са нама нису лако излазили на крај, нарочито овде у Бајиној Башти.
У аналима клуба свакако ће посебно бити забележен и један необичан гест од пре десетак година, када је у Ужицу извршена фузија два ужичка клуба, „Слободе“ и „Севојна“. Према тадашњим прописима „Севојно“ је морало да се врати у најнижу општинску лигу, али им је „Вишесава“ уступила своје место, што је допринело веома блиској даљој сарадњи ова два клуба. Памти се и она чувена утакмица са екипом из Косјерића која је тада евентуалном победом требало да се пласира у виши ранг. „Вишесава“ је до задњег минута одиграла спортски и поштено, није желела да „прода“ утакмицу. Победили су Косјерићане, а ови им то никада нису опростили јер нису успели да уђу у виши ранг.
-Код нас су најчешће играли они који нису имали место у другим клубовима. За ових 14 година кроз клуб је прошло преко хиљаду играча, од оних са једном утакмицом до оних који су одиграли неколико десетина утакмица за наш клуб. Неки су се и афирмисали као, например, Игор Ивановић који је данас један од главних ослонаца „Слоге“. Све су то добри и вредни момци који воле фудбал и израстају у успешне и поштене људе, што је, свакако, наш највећи успех – каже Александар Аксентијевић.
О. Додић
