Сви га знају као рачанског пољопривредника, квалификованог електричара у хотелима “Тара”, “Оморика” и “Царина” на Тари и вили некадашњег председника Југославије Јосипа Броза. Знају га, коначно, и као туристичког водича у његовим пензионерским годинама. Благомир, познатији као Благојица Ристић, и данас, при крају своје 91. године, са важећом возачком дозволом још увек вози аутомобил подрињским друмовима… Рођен у Рачи, у непосредној близини средњовековног манастира, почетком 1935. године. Још док је био запослен у бајинобаштанској Електродистрибуцији определио се да живи у родном селу, у засеоку Илијашевићи, за разлику од многих комшија који су похрлили у град. Возачки испит је положио почетком седамдесетих, у својим зрелим годинама. До тада је свакодневно, пешке или бициклом, стизао на посао без иједног изостанка или кашњења.
Први аутомобил, популарног “фићу” купио је 1974. године и то “на кредит”, што је у то време била уобичајена радничка пракса.. Тако је Благојица са својих “75 коња” почео да “јаше” планином Таром, од хотела до хотела. За све време , преко 50 година “возачког стажа” променио је “ни сам не зна колико” аутомобила, а зарадио је само један једини саобраћајни прекршај, када га је изненада “уловио” познати саобраћајац Дивац. Данас је Благојица, са преко 90 лета, по свему судећи, најстарији возач у Подрињу, а биће богами и шире. Кроз две године, каже, истиче му возачка дозвола, али се нада да ће му и тада бити продужена…
Благојица је био и дугогодишњи одборник и председник Масне заједнице у Рачи, радио је на унапређењу села и нарочито на афирмацији древног манастира Раче и његове историјске баштине. Дуго је истраживао и од заборава отимао материјалне остатке бурне прошлости манастира па и ширих простора у Рачанском срезу, сарађивао са археолозима и познатим научним радницима све до Академије наука у Београду. За своје несебично прегалаштво добио је бројна признања. Ипак, како каже Благојица, најдраже му је било признање Патријарха Павла на освећењу конака и манастирске ризнице пре тридесетак година. Круна прегалаштва Благојице Ристића је свакако успон на највишу стену у близини Скита Светог Ђорђа, на коју је уз помоћ неколико млађих Рачана поставио крст, знамење које сведочи о неуништивости Раче кроз њену бурну прошлост. Благојица је и данас, на прагу свог 91. сођендана, крепак и позитиван у сваком погледу и, ако Бог да, још дуго ће возити свога “Уна”, јер је и њега Бог означио као једног од најдуговечнијих Рачана.
Цветко Петров Стојкановић
