Некадашњи уредник „Политике“ Радован Поповић (85), у неколико наврата својим поклонима од неколико хиљада наслова умногоме је обогатио књижни фонд бајинобаштанске Народне библиотеке „Милош Требињац“. После рођеног Дубљанина , међу дародавце значајних књижевних дела недавно се, из краја подно Кадињаче, уписао и један Злодолац, инжењер Душан Петровић (84), који више од пола века живи у Немачкој. Завичају је поклонио вредну збирку књига која броји око 2.000 наслова, претежно на немачком и руском језику. – Душан је годинама сакупљао књиге и формирао личну библиотеку са веома занимљивим, ретким и важним издањима. Књиге је куповао путујући по свету, у Русији, Немачкој. Поред мноштва дела из класичне књижевности, велики број дела чине и историјске књиге, дела великана светске уметности, класичне филозофије, путописна дела, књиге из најразличитијих области друштвених наука. Већи део своје збирке поклонио је нашој библиотеци, тако да ћемо у новом простору, који смо добили захваљујући разумевању локалне самоуправе, моћи да оформимо део са књигама на страним језицима – каже Рада Сарић, директорка бајинобаштанске Библиотеке. Додаје да је за Душанову збирку веома заинтересована била и Народна библиотека у Ужицу али да је код њега превагнула љубав према завичају . Захвалност дугују и професору Богољубу Стефановићу, Душановом рођаку, који је посредовао у успостављању сарадње.
Највећи део радног и животног века Петровић је провео у Немачкој, у Франкфурту, где се доселио далеке 1965. године, где и данас живи. Занимљив је животопис овог изузетно свестраног човека, ерудите и колекционара вредних књижевних дела.
– Рођен сам у Злодолу 1939. године, у кући “оџаклији”, у породици Адама и Милене Петровић (Босић). Прва четири разреда похађао сам у родном селу, наставио више разреде у Бајиној Башти, а средњу Индустријску школу завршио на Новом Београду – започиње причу Душан. Прво запослење нашао је у ИМТ-у у Београду, до поласка у војску 1960. ради у Ваљаоници у Севојну, после одслужења војног рока је у фабрици “Прва петолетка” у Трстенику , годину и по дана је Словенији а онда, попут многих младих људи у то време, креће у печалбу, где започиње живот гастарбајтера.
– Четири фирме сам променио по доласку у Немачку. Уз рад наставио сам са школовањем, у Београду завршио Вишу школу и стекао звање погонског инжењера , што ми је омогућило запослење у великом немачком концерну МАН у. Радио сам у у пројектном одељењу франкфуртског Огранка МАН-а у Офенбаху, то је била фабрика где су израђиване штампарске машине за табачну офсет штампу – истиче Душан. Релативно брзо је савладао немачки, а посао у штампарској индустрији омогућио му је, како каже, контакте са целим светом. Путовао је на сајмове, сусретао и разговарао са бројним људима из области културе. Тако је још више заволео књиге. Куповао их путујући по свету поставши страствени колекционар јединствених издања. Највећи део богате личне библиотеке Душан је од срца даровао завичају.
Р.Блануша
ОПШТИНСКО ПРИЗНАЊЕ
Међу овогодишњим добитницима општинских признања, која се додељују поводом 25. јула Дана општине Бајина Башта, је и Душан Петровић. Захвалница се додељује ,наводи се у образложењу, „за поклон Народној библиотеци *Милош Требињац* Бајина Башта 2.000 књига и допринос обогаћивању библиотечког фонда библиотеке“.
