Сваки почетак новембра био је посебан за Десу и Аксентија Супуровића, а ове године су за то имали бар неколико разлога више. Случај је хтео да им се датуми рођења потпуно поклапају, па је ове године, 2. новембра Аксентије, у вароши свима познат као Супур, навршио 90, а Деса 83 године. Истог дана, пре равно шест деценија започели су и свој заједнички живот, па су тако заједничком рођенданском слављу придодали још један, свакако редак и значајан јубилеј – дијамантску свадбу.
Честитке на скромном породичном слављу упутили су им син Александар и кћерка Ана, зет Милан и унуке Катја и Милица. Ипак, најлепша и најдража честитка стигла им је од праунука Виктора, Катјиног првенца, коме се срећни прабака и прадека увек највише обрадују када са својом мамом и татом стигне из Београда.
Супуровићи су одавно међу најпоштованијим и најпознатијим Бајинобаштанима. Живели су скромно и били умерени у свему. Волели су дружења са родбином, пријатељима и комшијама, увек запажени по свом достојанственом понашању на многим забавама и весељима. Радо би заплесали и запевали на баловима просветарских радника, на свадбама и рођенданским слављима. Духовити и весели по природи били су радо виђени на многим путовањима, много Нових година су дочекивали уз музику и плес.
Иако је већ ушао у десету деценију живота, Супур и је даље свеж и живахан, ведар и духовит. Свакодневно прошета главном улицом, један је од оних ретких варошана кога суграђани најрадије желе да сретну. А он не пропушта прилику да понеког сврати у неки од кафића на главној улици, најчешће на кафу или чај, некада и на ракију, зашто да не… Већ дуго је у пензији, али се још увек памти да је некада био један од првих неимара у електрификацији Рачанског краја и средњег Подриња, а потом годинама међу најпоузданијим стручњацима у Дринским електранама. До пре неколико година био је и страствени ловац и љубитељ природе, вредан пчелар, а своје слободно време најрадије је проводио на обалама Дрине, са риболовачким штапом.
Деса је, као једна од првих бајинобаштанских васпитачица, однеговала и дала прва основна знања многим генерацијама „пачића“ и предшколаца. Радила је и као наставник у основној школи, али и као библиотекар у градској библиотеци. Сада се углавном брине о свом дворишту, које је данас међу најлепшим у граду, увек препуно свежег цвећа и зеленила. Једном је добила и награду за најуређеније двориште.
Шта је, заправо, рецепт за дуг живот и срећан брак?
– Толеранција, међусобно разумевање, поверење и поштовање, све то даје позитивну животну енергију – каже Деса – Увек смо били задовољни са оним што нам живот дарује, а уз то годинама смо пили чај са медом и јабуковим сирћетом. Можда је и то важно, али је у животу потребан и реалан оптимизам и стално настојање да се позитивно посматра свет око себе. Ево, искористићу прилику да читаоцима „ББ гласа“ пожелимо добро здравље и дуг живот са пуно оптимизма.
О. Додић
