У организацији Установе „Култура“, Туристичке организације „Тара-Дрина“ и Канцеларије за младе, а под покровитељством Скупштине општине, у Бајиној Башти се одржава осма по реду манифестација Ћирилична баштина“, која ће трајати четири дана, све до 24. маја, Дана словенске писмености, када Српска православна црква прославља два свеца – Ћирила и Методија. Овогодишња манифестације, чини нам се, је садржајнија и по свом програму богатија од предходних. Томе је, сасвим сигурно, допринео и Матија Бећковић, највећи живи песник на српском језичком подручју, својом беседом и поезијом, на гостовању у Музеју ћирилице, где му је уручена и “Ћирилична даровница”. Програм отварања манифестације одржан је у градском биоскопу. Добродошлицу је упутио Никола Васиљевић, директор Установе “Култура”, а Синиша Спсојевић, председник Организационог одбора манифестације, је истакао да “Ћирилична баштина из године у годину расте и постаје један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије”. Директор Музеја ћирилице Александар Милановић је говорио је о досадашњим добитницима „Ћириличне даровнице”, истакавши да су признање заслужили дугогодишњом борбом за очување ћирилице кроз своје говоре, интервјуе и јавне наступе. Манифестацију је званично отворила проф. др Исидора Бјелаковић испред Матице српске. Она је посебно нагласила да је за Матицу српску велика част што је пријатељ ове манифестације и овог града. “Велики је и немерљив значај Рачана за српску писменост и културу. Бајина Башта, баш као и Матица српска, раде на очувању примарног идентитета ћирилице, писма српског народа” – истакла је, између осталог, проф. Бјелаковић.
Исте вечери, на отварању, публика је имала јединствену прилику да види представу “Богојављење”, рађену по стиховима Матије Бећковића, у режији Ане Ђорђевић. У просторијама гимназије “Јосиф Панчић”, проф. др Исидора Бјелаковић је одржала занимљиво предавање „О великим овогодишњим јубилејима: Матица српска, Захарије Орфелин и Светозар Милетић“ , а потом је организована радионица „Два века Матице српске“. У радионици је учествовало шест екипа, а ученици су одговарали на питања из историје, географије и кинематографије, док су у наставку уследила питања о Матици српској и језичкој култури. Део питања односио се и на теме поменуте током предавања. Ћириличну даровницу, најзначајнију награду у оквиру манифестације која се додељује за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма, ове године је добио Матија Бећковић, српски је књижевник и академик. Њему је ово високо признање, у предивном амбијенту Музеја ћирилице у Рачи, уручио проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице.
Уследио је потом свакако централни догађај читаве манифестације, беседа Матије Бећковића и песничко вече, које се већ дуго сматра једним од најишчекиванијих књижевних догађаја.Уважени академик је је истакао истакао да ћирилица представља темељ националног идентитета и културног наслеђа. Посебно је говорио о значају манастира Рача и Мирослављевом јеванђељу, као једног од највреднијих споменика српске писмености. “Рукопис полако нестаје, мастило и пенкало се све ређе користе, рачунар је заменио традиционално писање” – рекао је Бећковић, а онда је додао да “ћирилица ипак неће нестати, јер она не зависи од нас, него ми од ње”. Ћирилица дели судбину српског народа и трајаће све док постоје Српска православна црква, Матица српска, Српска књижевна задруга и Српска академија наука и уметности. Ћирилицу треба да чувају и негују млађе генерације јер – “како ће неко ко не познаје ћирилицу моћи да прочита сопствену крштеницу или рукопис Горског вијенца?”
О поезији Матије Бећковића говорио је књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков. Узбудљив наступ великог песника, на коме је своје песме читао или казивао напамет, често је пропраћен емотивним реакцијама и дуготрајним аплаузом. Трећи дан манифестације био је намењен најмлађима, студентима и љубитељима књижевности. У Парку ћирилице је одржано необично такмичење, трка беба под слоганом „За бебу више, за слово више“, као и радионица „Аз Буки Веде“, коју су припремили студенти Филозофског факултета из Новог Сада. Истог дана, у вечерњим сатима, у градској галерији је представљена књига „Кад мртви проговоре“ аутора Григорија Божовића, у организацији Центра за културу из Зубиног Потока.
Последњи дан манифестације, празник Светих Ћирила и Методија, биће обележен литургијом у манастиру Рача, шетњом „Стазама Рачана“ у организацији Националног парка Тара и стручним вођењем аутора кроз Музеј ћирилице поводом Дана музеја. Последње вечери је и промоција књиге „Шта хоћеш од мене жено“ аутора Милана Обрадовића.
О. Додић
