МАНИФЕСТАЦИЈА У ЗНАКУ МАТИЦЕ СРПСКЕ
У организацији Установе „Култура“, а под покровитељством Скупштине општине и уз подршку Канцеларије за младе, у Бајиној Башти је од 24. до 27. маја одржана пета по реду манифестација Ћирилична баштина, традиционална манифестација посвећена српском језику и очувању српске ћирилице. Манифестација је почела на дан Светих Ћирила и Методија, Светом литургијом у манастиру Рача и пригодном беседом. Церемонија свечаног отварања одржана је на отвореном простору испред галерије Установе „Култура“, уз пригодан културно-уметнички програм КУД-а „Јелек“ и младих музичких уметника из Бајине Баште, Ене Савељић и Јанка Павловића. Након поздравне речи председнице општине Весне Ђурић, која је истакла задовољство што је „Бајина Башта град који живи за ћирилицу, и у томе смо први у Србији“, манифестацију је отворио Милован Јездић, директор Установе „Култура“.
– Сваке године подижемо квалитет програма Ћириличне баштине. Овога пута смо у Бајину Башту довели и нека од најзначајнијих имена у области српског језика и књижевности, као и врсне књижевне, позоришне и научне посленике – истакао је Јездић, док је Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора, нагласио да је „значајан део програма припремљен у сарадњи са Матицом српском, која је ове године и добитник Ћириличне даровнице, најпрестижније награде за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. На простору испред галерије приређене су и изложбе најбољих радова са ликовног конкурса „Ћирилица Баштом шета“ и са фото конкурса „Ћирилица надахњује“. Додељене су и пригодне награде најуспешнијим са оба конкурса.
На ликовном конкурсу, међу ученицима нижих разреда основних школа награђени су: Огњен Јевремовић, Тадија Миливојевић и Даница Радојичић, док су међу ученицима виших разреда најуспешнији били Ана Петронијевић, Ивана Пашић, Урош Петковић и Андреа Јакић. У конкуренцији средњошколаца награде су добили: Зорица Марјановић, Татјана Баштовановић и Милана Ђокић. На фото-конкурсу је било учесника из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Македоније. Према одлуци жирија прве три награде су добили: Дејан Тимотијевић, Ивана Стаменић и Теодора Шушин, док су према гласовима публике награде добили: Надежда Тривун, Зорана Модић, Василиса Симовић и Теодора Шушин. Организатор манифестације је доделио и захвалнице Ћириличне баштине фирмама које су се посебно истакле у заштити и неговању ћирилице. Захвалнице су добили: Центар дечијих летовалишта и опоравилишта града Београда, ТВ 5 из Ужица и ББ Комерц из Бајине Баште.
Још једна занимљива изложба је отворена у галерији Установе „Култура“. Реч је о „експерименталној калиграфији“ Софије Рабреновић из Ужица под називом „Ко још мари за Ћ“. Ова уметница се у свом ликовном опусу посебно опробала у акварелу и калиграфији. Бавећи се графичким дизајном она је уочила „како мало има ћириличних фонтова“, па је овом изложбом донекле „исправила“ ту нелогичност. У поподневним сатима другог дана манифестације, на улици је организована „жива библиотека“. Улогу „књига“ имали су Бајинобаштани са богатим читалачким искуством који су та своја искуства настојали да поделе са „читаоцима“. „Читање“ је било у форми разговора. Међу „живим књигама“ запазили смо и Уроша Петровића, познатог књижевника, који је истог дана учествовао и на књижевном семинару у гимназији.
Исте вечери одржана је у галерији промоција књиге „Вук Караџић револуционар српског књижевног језика“, аутора Момчила Вуковића Бирчанина, у издању Историјског архива из Ужица и Установе „Култура“ из Бајине Баште. О књизи су говорили: Жељко Марковић, директор Историјског архива, рецензент Љиљана Костић и приређивач Весна Лучић. „Писац књиге, Момчило Вуковић Бирчанин, више од половине свог живота провео је у изгнанству. Тамо је писао и објављивао књиге о знаменитим догађајима и личностима из српске повеснице. Тиме је својој сабраћи и њиховим потомцима одржавао свест о пореклу и сећање на отаџбину“ – истакао је Жељко Марковић. Одмах након промоције, у галерији је изведена представа „Мој отац Вук Караџић“, сентиментална исповест Вукове кћерке Мине, коју је по свом препознатљивом стилу интерпретирала глумица Љиљана Јакшић, преносећи занимљивости из приватног живота и казивања о најзначајнијим догађајима и личностима који су окруживали Вука Караџића и обликовали његов живот и стваралаштво.
Велики научни округли сто о ћирилици, у организацији Матице српске, био је свакако централни догађај читаве манифестације. О проблему настанка ћирилице говорио је прф. Др Виктор Савић, док је запажено научно саопштење имала проф. Марина Курешевић, о ћирилици рукописних текстова профаног карактера са тла Босне. Проф. др Исидора Бјелаковић је говорила о појави гражданице у српској рукописној документацији, а проф. др Вања Станишић о латинизацији ћирилице. Професор Владимир Поломац је говорио о старој српској ћирилици, проф. Лазар Димитријевић о српској ћирилици у савременој уметничкој пракси, а професор Александар Милановић о данашњем статусу српске ћирилице и мерама њене заштите. У овогодишњем, богатом програму Ћириличне баштине, посебно су се издвојиле и две песничке вечери: најпре песника Селимира Радуловића, управника Библиотеке Матице српске, а последње вечери и Ивана Негришорца, књижевника и садашњег председника Матице Српске. Последњег дана манифестације, у преподневним сатима, у Спортској хали је одржано такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“.
О. Додић
