РУДНИК ШВЕДСКОГ ГРАНИТА У ЗАРОЖЈУ, ФАБРИКА ЦЕМЕНТА У ЗАОВИНАМА
Из новинског извештаја објављеног 1960. године у ужичким „Вестима“ сазнајемо шта су у општини Бајина Башта планирали да уграде у “перспективни план развоја општине у наредних пет година- 1961-1965.“
Преносимо текст извештаја у целости.
„У сали Народног одбора општине Бајина Башта одржано је 13. септембра саветовање са представницима привредних и друштвених организација о могућностима привредног развоја у наредном петогодишњем плану од 1961, до 1965. године. Ово саветовање, коме су присуствовали и представници среских форума, отворио је председник Среског одбора Драгослав Јовановић. На основу реферата који је припремило Одељење за привреду и финансије Општине и и раније доставило свим присутнима, развила се врло занимљива и корисна дискусија.
Национални доходак у привреди порастао је у просеку за 62 одсто у односу на 1956. годину, док инвестициона улагања превазилазе планиране износе. Између осталог предвиђено је да се просечно улаже годишње око 168 милиона динара, док је у овом трогодишњем периоду остварено преко 218 милиона динара, или 89 одсто више него што је предвиђено планом. Индустрија карактерише и даље низак степен производње, што је одраз реконструкције, а такав случај је и са индустријом дувана и дрвном индустријом. Међутим, индустрија грађевинског материјала показује повољна кретања. Повољна је ситуација и у пољопривреди, трговини, угоститељству и занатству.
Ова година карактеристична је пре свега изналажењем нових могућности проширења производње. У Зарожју је испитивана квалитетност камена „ габро“ која је према оцени Завода за испитивање материјала НР Србије раван шведском дијаболу, познатом по имену „шведски гранит“. Поред тога, у Зарожју се налази рудача хематита и то са добрим процентом корисног материјала ( 45 – 65 одсто).
Налазишта лапорца у Заовинама , оловно – цинкане руде у Рачи, седре – камена у Перућцу и Пепељу – показују да у привреди Бајине Баште има огромног материјалног потенцијала, само треба наћи могућности да се тај материјал експлоатише.
Обзиром на изградњу хидроцентрале у Перућцу постоји потреба и логично оправдање за развијањем погона индустрије грађевинског материјала.. Наиме, потребе цемента за градњу централе су огромне и рачуница показује да би се могло уложити доста средстава да се у Заовинама приступи изградњи фабрике цемента. Трошкови који би настали и који ће бити неминовни око превоза цемента од Поповца до Перућца могли би да подмире сигурно потребе око изградње постројења. Међутим, за истражне радове у Заовинама и Зарожју потребно је издвојити најмање око 50 милиона динара. Напоредо са овим формирало би се транспортно предузеће у Бајиној Башти, а уједно би се отвориле могућности за проширење капацитета фабрике олучног црепа у Бајиној Башти. Овим би се решило питање 46 одсто вишка радне снаге у комуни, а национални доходак по глави становника повећао би се за два пута.
Припремио: Р.Блануша
