Организациони одбор манифестације „Ћирилична баштина“ објавио је да је овогодишњи добитник „Ћириличне даровнице“ српски историчар књижевности, универзитетски професор и академик САНУ, проф. др Злата Бојовић.
„Ћирилична даровница“ је најзначајнија награда у оквиру манифестације „Ћирилична баштина“. Она се додељује само једном добитнику годишње и представља националну награду за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.
Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године „Ћирилична даровница“ додели академику Злати Бојовић за вишедеценијски предан рад на истраживању дубровачке књижевности и употребе ћирилице у Дубровнику и Далмацији током средњег века и за велики труд да се сачува ћириличко писмо као наше идентитетско, културно-историјско и национално обележје.
Злата Бојовић је рођена 24. децембра 1939. године у Београду. Студије на групи за јужнословенску и општу књижевност Филолошког факултета у Београду завршила је 1963. године. Магистарске студије на истом факултету завршила је одбранивши тезу „Барокни песник Никола Бунић“ 1965. године. Докторску тезу „Барокни песник Петар Канавеловић“ одбранила је 1976. године. Прошла је сва научна звања од асистента до редовног професора на Филолошком факултету у Београду. Од 1987. до 1989. године била је продекан Филолошког факултета, а у периоду од 1991. до 1995. године управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. За дописног члана САНУ изабрана је 2015. године, а за редовног члана 2018. године. Исте године изабрана је за Секретара одељења језика и књижевности САНУ. Главни је уредник „Прилога за књижевност, језик, историју и фолклор“ и „Братство“ и председник уређивачког одбора „Српске ретроспективне библиографије“. Руководила је пројектом „Дубровачка књижевност у српској књижевној историографији – речник проучавалаца“.
Поред дугогодишњег педагошког рада на Филолошком факултету у Београду, Злата Бојовић оставила је дубок траг у научним токовима. Као примарна област истраживања издваја се дубровачка књижевност и употреба ћирилице у Дубровнику и Далмацији током средњег века. Међу великим бројем научних радова професорке Бојовић посебно се издваја синтеза „Историја дубровачке књижевности“ која представља најсвеобухватнији преглед књижевног стваралаштва Дубровачке републике на српском језику и ћириличком писму до данас. Ово капитално дело, као и целокупна библиографија и досадашњи научни рад професорке Бојовић дали су немерљив допринос доказивању историјског континуитета и распрострањености употребе ћириличког писма и српског језика на просторима некадашње Дубровачке републике и Далмације.
„Ћирилична даровница“ ће академику проф. др Злати Бојовић бити уручена на празник Светих Ћирила и Методија и Дан словенске писмености и културе (24. мај) у Дому ћирилице у Рачи, у близини древног манастира Рача, средњовековног центра српске писмености и културе. Приликом доделе „Ћириличне даровнице“ академик Бојовић ће у згради будућег Музеја ћирилице одржати предавање „Српски језик и ћирилица у Дубровнику“ што ће бити и прво предавање у овом простору.
„Ћирилична баштина“ је традиционална манифестација која се сваке године у мају организује у Бајиној Башти, а посвећена је српском језику и очувању ћирилице. У реализацији ове образовне, културне и туристичке манифестације под покровитељством Општине Бајина Башта поред Установе „Култура“ и Туристичке организације „Тара-Дрина“ Бајина Башта учествују и Матица српска, Канцеларија за младе Бајина Башта, Народна библиотека „Милош Требињац“ и Национални парк „Тара“. 6. „Ћирилична баштина“ се одржава од 22. до 26. маја, а Организациони одбор ове манифестације је припремио пет дана изузетно садржајног програма са неким од најбољих српских научника из области српског језика, са врсним глумцима, песницима, музичарима, књижевницима… Све госте Бајине Баште у пет дана очекују занимљиве радионице, предавања, поетско-музичке вечери, монодраме, књижевне вечери, врхунске изложбе, ученички програми, промоције нових издања, конкурси и још много тога.
Извор: „Ћирилична баштина“
