Нове књиге: „Снови од кашмира“Јелене Јараковић

Јелена Јараковић са својом првом књигомЈелена Јараковић са својом првом књигомЈелена Јараковић са својом првом књигом

ПОЕЗИЈА ДОЗИВАЈУЋИХ ЕМОЦИЈА

Збирка песама „Снови од кашмира“, књижевни првенац Јелене Гвозденовић Јараковић (Бајина Башта, 1978), у издању Stefan Co из Бајине Баште, стиже као пријатно освежење, а за љубитеље добре поезије и као истинско изненађење. Ова, до сада потпуно непозната песникиња, као да је дуго чекала прави тренутак па да изађе из своје анонимности и покаже сву своју раскошну даровитост, иако, додуше, није ретка појава да песници своју прву књигу објаве у својим четрдесетим годинама.

Већ са првим ишчитавањем песама запажамо да је ова песничка књига обогаћена емоцијама, зрелим и снажним, дозваним однекуд из унутрашњости песничког бића. Певање у овој збирци добило је тако неку смирену одмереност која не трпи велику најезду језичких елемената нити неких посебних песничких украса. Све се некако слива у јасна и гласна емотивна стања и густо посејане метафоре. Стиче се утисак да се ради о песнику са дугогодишњим искуством који доста добро уздиже сопствене речи и претапа их у стихове на смирен и ненаметљив начин. У свему се осећа већ изграђена вештина певања која дозива емоције, али не поништава склад звука који држи пажњу читаоца. ( „У овој речи где се лепотом напајам/ где младост удишем, а године заваравам;/ осмехом гасим распламсале свеће,/ па оне радосне, погледом живим палим“).

Иако је ово тек прва збирка песама Јелене Јараковић, постаје јасно да се она поезијом бави доста дуго, тридесетак година, још из основне школе када су њену даровитост запазили њени наставници и дали јој подстрек да истраје у поетском казивању. До сада није објављивала песме, осим путем друштвених мрежа, па ипак су њени стихови стигли и до далеког Новог Зеланда, где су се могли чути на радијским емисијама српске дијаспоре. У томе јој је помогао и Милован Аксентијевић, професор књижевности, који већ дужи низ година живи и ради на Новом Зеланду. Јеленине песничке гене наследила је и кћи Маријана, ученица средње пољопривредне школе у Пожеги, која је већ са својим песмама показала изузетан таленат.

Песничка књига „Снови од кашмира“ сасвим сигурно неће читаоце оставити равнодушним. Ту је чак стотинак песама, што је за песнички првенац свакако импозантан број. У песмама доминира љубав, мисаона љубавна поетска тема, али је такође велики број песама обојен завичајношћу и посвећен завичајним топонимима, својим земљацима и најближој родбини. Запажамо да песме нису посебно одвојене по циклусима, што читаоцу олакшало да се определи и више посвети темама по избору. То, наравно, не умањује песнички и књижевни квалитет поезије, која ће се читати са посебним задовољством. На то, у неку руку, обавезује и посебна порука на крају књиге: „Свако слово душом сам писала, златним пером и мастилом срца, врло често сузе сам брисала, и лепила нит који ми пуца. Бесмртном сам себе направила, и све Вас, што сте моје тема. Живећете и после живота, век векова, песми краја нема!“

О. Додић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest