Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, објасне или да на нешто подсете. Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу. За сва појашњења питати аутора ако га сретнете, често докон пролази поред вас. Текстови ове стране одражавају лични став аутора и не морају да одражавају и општи став листа и редакције.
У бајнобаштанска дворишта пристижу закаснеле количине огрева. Никада није била тако врућа тема зимског грејања, као ове године. У Европи је страх и паника због несташице енергената. Следеће године ће бити вероватно још теже. Енергенти, екологија и обновљиви извори ће бити све важнија питања. Раније је већ писано на ову тему. Мислим да треба вратити ово питање у актуелност града. Какво грејање треба да буде у Бајиној Башти ? Имамо ли ми неких предности које не користимо ? Да ли имамо и неке посебне обавезе према емисији штетних материја ? Давно ми је на столу у канцеларији стајао пројекат комплетне топлификације. Подразумевао је две топлане. Једна топлана у Црном Врху и једна у ИКЛ-у испоручивале би топлотну енергију целом граду. Јасно је да је град размишљао и улагао у стручне анализе и пројекте у овој области. Пронашао сам на интернету још једну студију о топлификацији. Урадила ју је фирма “TECHNICS” Ужице 2006. године. Аутори су господа инжењери Рашко Аћимовић и Славољуб Цукановић. Идеја о потпуној топлификацији града и даље није напуштена и опет смо дали новац за врло детаљну и озбиљну студију о тој теми. Шта се онда дешава ?
Мислим да јавност у граду није била информисана око ове студије. Није се знало да је наручена, ни колико је коштала а посебно зашто се од њених смерница и реализације одустало. Оно што се у тој студији између осталог каже је ; да се поред постојећих топлана изграде још 2 топлане. Једна код Дома здравља а друга код општине. Те четири топлане би својим капацитетима, поред досадашњих објеката грејале још 1393 објекта. Студија нам је дала и нека веома важна сазнања. Мале кућне топлане и ложишта, које би биле угашене топлификацијом, зими избаце у атмосферу сумпор диоксида 73.412 kg, азотових оксида 12.439 g, летећег пепела и чађи 826.049 kg у једној грејној сезони. Те мале топлане су дакле огромни загађивачи. Четири топлане би избациле 9.740 кг. летећег пепела и чађи, око 100 пута мање од малих топлана и ложишта. Пепео и чађ ми удишемо, односно пада на кровове и улице. То су мали приземни оџаци и ове емисије остају у доњем делу атмосфере. Студија ипак, по мишљењу аутора овог текста, има и видне недостатке. Базирала се на постојећим горивима а не на обновљивим изворима. Рађена је додуше пре 15 година а данас је питање свих питања у енергетици обновљиви извори. Нове топлане, према студији, користиле би мазут и угаљ. У данашњим условима то уопште није одрживо решење. Ишла је нека прича о грејању на био масу, коју иначе сматрам промашеном темом и од тога се изгледа одустало. Ми у Бајиној Башти имамо много боља решења.
Дрина ће поред нас тећи користили је ми за грејање или не. Зашто је не би користили за производњу струје за наше котларнице ? Ко би се томе противио ако ничим не угрожавамо њен енергетски потенцијал или реметимо водни режим ? Колико ћемо струје добити у проточним мини електранама, толико ћемо, кад нам струја не треба, вратити у систем и скромно га побољшати. Смањићемо емисију штетних гасова у Национални парк за време зиме.
Увек ће бити отпада код прераде дрвета из великог комплекса шума нашег краја. Треба га искористити за топлотну енергију у Бајиној Башти. То треба да буде обавеза прерађивача. То би за нас били обновљиви извори и тиме би смањили а можда и дефинитивно избацили коришћење досадашњих лоших горива. Ето и биомасе у грејању.
На крају намеће се и логично питање; зашто би били против великог инвестиционог захвата ? Овако више никуда не води. Велики јавни радови увек су доносили и посебне користи. Посао топлификације би могли завршити за пет година. Посао би добило на стотине људи. Средства за ову велику инвестицију би се обезбедила из улагања грађана кроз прикључке на мрежу, кроз буџетска улагања, кроз аплицирање за пројекте у екологији и кроз комерцијалне кредите и на други начин. Добили би и једно велико јавно предузеће са педесетак запослених. Добили би чистији град и бенефите у очувању животне средине и немерљиве бенефите у здрављу људи.
Нема разлога за одуговлачење, несигурност или дилеме око топлификације. Сваке године се потроши ред дрва висине један метар, сложен од Бајине Баште до Перућца и изгори у кућама овог града. То је најскупљи начин грејања и са највише губитака. Наука каже да око 35% топлоте код индивидуалних котларница, оде неискоришћено у ваздух. Колико тог дрвета је могло да остане још у шуми и не заврши у котларницама? За три године би имали и једну гратис годину грејања. Мало ли је то ?
Да опет завршимо са оптимизмом, са мало воље може много боље.
Е’лав
