Бићу захвална мом омиљеном листу „ ББ Глас“ ако ми уступи мало простора да кажем две ствари.
Прво: Веома ме обрадовала репортажа новинара О. Додића који је писао о врсним лекарима Поликлинике Јовашевић. Ево прилике да им овим путем упутим честитке за успешан дугогодишњи рад у Бајиној Башти. Оно што би ваши читаоци требало још да знају, а у тексту се не помиње је следеће.
Као млади лекари, Јовашевићи су дошли у Бајину Башту из Чачка стицајем необичних околности. Сигурно је да би они посао добили и у Чачку, али живот је хтео другачије. Одвео их је у мој завичај који их је лепо прихватио, и обостраним трудом, њиховим залагањем и људском добротом, постигли су то што данас јесу. Посебно ме радује што је и њихов син кренуо родитељским стопама и што даје свој допринос у лечењу и очувању здравља мојих земљака Бајинобаштана.
У Чачку се зна, а и некадашња „ Политика експрес“ је својевремено писала о томе на две стране. Онолико колико ме сећање служи укратко ћу препричати тај текст.
Једне недеље, у поподневним сатима, на Градском стадиону у Ужицу, играла се фудбалска утакмица између „Слободе“ и „Борца“ из Чачка. Међу навијачима који су из града на Морави дошли да бодре свој тим био је и тада млад, тек свршени лекар из Чачка – Миодраг Јовашевић.
У току утакмице на озвучењу стадиона је објављено да се догодила тешка саобраћајна несрећа у којој има повређених. Тражила се одређена крвна група која је у том тренутку недостајала у Ужичкој трансфузији. Без размишљања, млади лекар Јовашевић је отишао, дао крв за повређене, и вратио се на утакмицу. Није ни помислио да ће тај хумани гест усмерити његов живот у другом правцу.
Неколико дана касније, из Бајине Баште су желели знати ко је био тај непознати младић који је дао крв за повређене. Кад су сазнали да је у питању лекар без запослења, позвали су га да дође у Бајину Башту и почне радити. Он се обрадовао и захвалио речима да не може прихватити њихову понуду јер има девојку која је такође лекар без запослења и да не жели њу да остави. Онда су позвали да дођу обоје и да почну радити. Тако они стигоше у Бајину Башту. Дођоше и остадоше до дана данашњег. Бајина Башта постаде богатија за једну породицу добрих, честитих и стручних људи која је одгајила још једног лекара.
Друго што желим рећи у овом писму је осврт на писмо вашег најстаријег читаоца Миломира- Мише Марића из Лајковца, објављеном у прошлом броју вашег листа. Његово писмо сматрам драгоценим јер долази из пера начитаног човека коме би на знању и бистрини и много млађи и образованији могли позавидети. Истина је да ваш лист има локални карактер, али се чита много шире, у много места и градова Србије.
Његово писмо и оно што нуди читаоцима има значај за све нас, пре свега истине ради која се зарад удварања некадашњем режиму скривала, а све на уштрб српске нације и православља.
Поздрав редакцији, и хвала на уступљеном простору.
Рада Пауновић из Чачка
