ДО ШКОЛЕ ВИШЕ ОД ТРИДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА

sladjana-kremic-djak-prvak-rastisteЂак првак Растиште Бајина БаштаЂак првак Растиште Бајина Башта

Слађана Кремић, ђак првак из Растишта

Седмогодишња Слађана Кремић, ученица првог разреда основне школе у Растишту, сасвим сигурно држи један необичан рекорд у читавом Подрињу, а можда и знатно шире. До своје школе, ова бистра девојчица ведре нарави мора свакодневно да пређе, веровали или не, чак 32 километра, а онда исто толико у повратку кући. Слађанина кућа удаљена је од школе девет километара. Како је пут од Перућца до Растишта већ дуже време затворен због реновирања, отац Миладин мора своју кћерку да вози до школе знатно дужим, обилазним путем. Њих двоје, свакога јутра око шест сати крећу на пут да би, после сат и по времена, стигли на време на први час који почиње у пола осам.Недавно је мала Слађана била у посети матичној школи „Свети Сава“ у Бајиној Башти, заједно са својим оцем и учитељицом Маријаном Лукић.

У неким нормалним околностима, док пут до школе није био затворен, Слађана је морала да пешачи око четири километра, а остатак пута је путовала аутобусом – каже отац Миладин – Нарочито је било тешко зими када падне велики снег, а код нас то често буде. Тада Слађана, иако нерадо, понекад мора да изостане из школе. Тада нам учитељица Маријана пуно помаже. Остане после часова у школи, позове нас телефоном, стрпљиво нам објасни све што су тога дана учили и посаветује нас како да са Слађаном вежбамо градиво.

Учитељица Маријана има само речи хвале за своју ученицу. Каже да је вредна и паметна, одговорна и послушна, да зна са лакоћом да савлада обимно градиво. Са одушевљењем прича како се отац Миладин лепо и предано брине о својој љубимици. Слађана иначе живи са оцем и баком. На рекреативној настави на Златибору, Слађана се показала као сналажљива и самостална, спријатељила се са неким ученицима другог разреда из матичне школе – истиче учитељица. Слађана каже да се на путу до школе излаже превеликом напору. Ипак, воли школу, већ је научила да чита и пише, посебно воли српски али највише се радује часовима ликовног. У школи има добре другаре са којима проводи време у игри и учењу. Одушевљена је школом у Бајиној Башти, али јој је њена школа у селу лепша и дража. Има велику жељу да, када порасте, постане добар спортиста, можда уметничка клизачица на леду.

О. Додић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest