Портрети Пчелар Петар Лукић

Петар Лукић, председник Друштва пчелара „Ужице“

 

КАД ЈЕ ПРАВИ ЧОВЕК НА ПРАВОМ МЕСТУ

 

Ово је прича о познатом пчеларском прегаоцу, угледном бизнисмену који је један од сувласника „Биро сервиса“ и, пре свега, великом човеку Петру Лукићу. Он је најмлађи председник Друштва пчелара „Ужице“, основаног далеке 1937. године, које је једно од најуспешнијих и најпознатијих пчеларских организација у Србији. Уз то је и бајинобаштански зет, а колико му је тај крај прирастао за срце види се и по томе што му је ту, у селу Вишесави, зимовник преко 100 пчелињих друштава.

Велико је задовољство и веома лак посао писати о човеку какав је Перо Лукић, посебно када га веома добро познајете и кад вам је он драги пријатељ, какав је случај са аутором овог чланка. Управо због тога, када одлучите да пишете о једној тако дивној, снажној и по много чему несвакидашњој личности, речи такорећи саме надолазе, па их само треба систематизовати и распоредити на одговарајући начин, што не представља никакав напор.

Петар се родио 29. јануара 1980. године у селу Стапари, на празник Часне Вериге, које су у верском смислу посвећене Светом апостолу Петру, па је по том познатом свецу и добио име. Перов отац Милисав до рођења сина није славио крсну славу (до тада је ишао на славу код брата, који је славио традиционалну породичну славу), али је по Петровом рођењу, у част дана када му се син родио, почео да слави Часне Вериге. Петров отац, који је сада пензионер, цео радни век је провео у Ваљаоници бакра као краниста. На посао је путовао готово редовно пешке од родних Стапара до Ужица, а одатле фабричким аутобусом до Севојна. Тако и назад, све до своје куће. А био је веома редак луксуз понекад се провозати возом, јер је воз ретко стајао у Стапарима.

Основну школу Петар је завршио у Ужицу у школи „Браћа Јечменица“ (сада „Стари град“). Након тога уписао се у Техничку школу „Радоје Љубичић“, смер погонски електротехничар. Са дипломом те школе запослио се у „Биро сервису“ 1999. године, у време када је злочиначки НАТО (без одлуке Савета безбедности УН) бесомучно бомбардовао и разарао Србију. У тој фирми је и сада у радном односу. На почетку рада, иако му је отац био један од оснивача и власника поменуте фирме, Петар је, поред послова за које се школовао, обављао и најпростије и најпрљавије послове, почев од доношења доручка за запослене до чишћења машина и подова. Његов отац је добро знао да ће му син само са таквим почетком рада добро савладати и „испећи“ све оно што треба да зна један од будућих сувласника ове познате фирме и имати правилан однос према осталим њеним оснивачима и запосленим лицима. Потом је радио као сервисер рачунарске технике и штампача, не само у „Биро сервису“ и по фирмама у Ужицу, него и на њиховом одржавању у другим градовима, све до Колашина и источне Босне (Вишеград, Братунац и др), па и доброг дела Шумадије. Био је задужен и за комерцијалу и набавку робе, а поред тога укључен и у све књиговодствене послове. Сада је заменик директора „Биро сервиса“.

Перо има два дивна синчића: Андрију, рођеног 2007. године, који похађа четврти разред ссновне школе и Антонија, рођеног 2012. године, који иде у дечији вртић. Супруга Душица је по професији економиста и радила је као шеф рачуноводства у фирми МИКС. Бајинобаштанка је, рођена у селу Вишесави, где јој и сада живе родитељи.

Почетак Перовог пчеларења датира од 2002. године, када је покушао да и са пчелињим производима помогне тешко болесној мајци. Тада су му његови другари, међу којима је било и доста пчелара, поклонили пет кошница са пчелама и помогли у обучавању за успешно пчеларење. Већ на почетку самог пчеларења схватио је значај селидбе пчела у сезони медобрања и оне чувене пчеларске поуке да „мед роди на точковима“, па од самог почетка бављења овим послом сели пчеле на различите дестинације на багремову и сунцокретову пашу. Сада Перо има 110 кошница пчела типа ДБ са 10 рамова. Има и свој контејнер за сељење пчела, на који у једној тури стаје 48 кошница.

Перо је два пута био биран за члана Извршног одбора Друштва пчелара „Ужице“, а потом и два пута узастопно и једногласно за председника Друштва (други мандат на овој дужности још му је у току). Ову челну и нимало лаку дужност, која је уз то и волонтерска, обављао је веома успешно, професионално и одговорно, а стиче се утисак и са приличном лакоћом која се ретко среће на оваквим пословима. Управо због тога, огромна већина ужичких пчелара сматра га, иако се ради о најмлађем досадашњем председнику, најбољим председником од оснивања организације ужичких пчелара пре 80 година. Својим залагањем, виспреношћу и умећем учинио је, заједно са Извршним одбором (чији је састав сам одабрао и предложио), да сви сложени и бројни послови везани за домен рада Друштва буду увек обављени на време и на прави начин.

Ужичка организација пчелара посебно је препознатљива и по раду свог Дебатног клуба, који постоји и ради непрекидно већ више од 37 година. Рад овог клуба одвија се у зимским месецима (од почетка новембра до краја марта) сваког понедељка од 17 часова. Систем рада Дебатног клуба заснива се на принципу да уводничар-предавач изложи у сажетом обиму (у просеку око 30 минута) своју тему која је на дневном реду, а онда у дебати о тој теми учествују присутни пчелари. Посебан допринос Петра Лукића раду Дебатног клуба огледа се у томе што је осмислио и технички спровео у дело да низ предавања познатих ужичких пчелара буду преношена уживо путем интернета. Тако је, захваљујући Петровој идеји и учешћу у организовању њеног техничког остварења, Друштво ужичких пчелара, сасвим сигурно прво на Балкану, а вероватно и у Европи, имало пионирску улогу у оваквом виду едукације пчелара.

Прошле године снимљен је и документарни филм о ужичким пчеларима. Тај филм приказан је за пчеларе и грађанство крајем децембра на свечаној академији поводом пчеларског јубилеја одржаној у препуној сали читалишта ужичке библиотеке. Истим поводом и на истом месту приређена је и изложба фотографија о ужичком пчеларству. Оба ова догађаја оставила су упечатљив и веома јак утисак у јавности. А што се тиче филма, треба ли уопште помињати да је његов режисер, сценариста и наравно финансијер – ко други до Петар Лукић.

И још један податак за свако поштовање и пример другим пчеларским организацијама: чланови ужичког удружења пчелара засадили су у прошлој години на овим просторима 500 садница багрема и 140 садница карлеутерије, а то су веома познате медоносне биљке, па ће се ова несвакидашња акција у будућности сасвим сигурно вишеструко исплатити.

Од бројних ствари о којима би се овом пригодом могло још пуно писати, а што није могуће учинити због ограничености простора овог угледног месечника, поменуо бих још само две ствари. Најпре да је Петар Лукић развио изванредну сарадњу са надлежним градским органима у домену везаном за пчеларство и његове проблеме. Исто то може се рећи и у погледу сарадње са пчеларским организацијама у ближем и даљем окружењу, што се посебно односи и на бајинобаштанске пчеларе (ужичким пчеларима блиске и по раздаљини и по срцу). И друго, због своје непосредности, спремности да увек несебично помогне када је некоме помоћ потребна, као и крајње отвореног демократског става према другим члановима пчеларске организације и начина вођења те организације, Перо ће увек бити цењен, памћен и поштован. И омиљен као човек у сваком погледу.

А што се тиче аутора овог чланка, он је, чим је почео да га пише, знао да ће га завршити следећим речима: веома је велика привилегија познавати и имати за пријатеља таквог човека какав је Петар Лукић.

 

      Секула Новаковић

 

 

Пeтaр Лукић (лeвo) и aутoр члaнкa Сeкулa Нoвaкoвић, нa скупштини пчeлaрa приликoм дoдeлe пчeлaрских признaњa

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest