Рогачичка омладина по традицији првомајске празнике највећим делом проводи на ушћу речице Рогачице у Дрину. Ту уз роштиљ, пиће , дружење и обавезну посету угоститељским објектима Аце Јевтића и Зорана Митрашиновића, смештеним на самој обали најлепше реке у европским размерама, уживају од јутра до касно у ноћ. Међу њима су и Рогачичани који живе у другим градовима.
– Рођена сам у Крушевцу, мајка ми је Рогачичанка. Као дете долазила сам код деде и баке и заволела Дрину. Првомајски празници су прилика да будем са старим друштвом на Дрини. Обавезно долазим и на регату- каже Маја Максић, филмски продуцент из Београда.
Професор Александар Максимовић, активни члан спасилачког клуба, запослен је у свом месту у ОШ “Стеван Јоксимовић“.
– Као дете заволео сам Дрину одлазећи са оцем на пецање и купање. Кад год имам времена, волим да прошетам до реке – вели Александар Максимовић.
И Емилијан Павићевић, грађевински инжењер из Београда, везан је за Рогачицу. Ту су му деда и баба по мајчиној линији.
– Овде имам доста другова са којима се годинама дружим. Једва чекам да уграбим прилику да будем са њима и заједно уживамо на прелепој Дрини. Ове године време за првомајске празнике нас је послужило – истиче Емилијан.
Перо Максић је брат Маје Максић. И он је рођен у Крушевцу.
– Са сестрама Мајом и Кајом као дете долазио сам код деде и бабе. Рогачицу и Дрину сам заволео, што се каже, од малих ногу. То је и разлог што сам одлучио да на дедовини направим кућу. Игром случаја радим машинске послове у Београду код Рогачичана Дејана и Љубана Читаковића у њиховој реномираној фирми „ Арпел“. Првог дана маја скокнуо сам до Стапара са Светланом Андрићем Цегијем. Тамо смо били гости дружине Горана Васића који је некад заједно са Андрићем играо у Слободи из Ужица у време кад им је капитен био актуелни штопер Партизана Бојан Остојић- каже Перо Максић.
М.Андрић
