Велики јубилеј Драгана Обрадиновића „Буше“ – ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ДРУЖЕЊА С ПЕСМОМ

Драган Обрадиновић-Буша у студију Владимира Јовановића -Шуке
             Драган Обрадиновић: Каријера дуга четири деценије

Био је 1. јануар, сада далеке, 1980. године када је први пут узео микрофон у руке и запевао са свирачима голобради момчић Драган Обрадиновић на испраћају у војску  Боре Милутиновића из Стрмова. Имао је тада тек навршених 16 година година. Испоставиће се да је то био почетак његове лепе естрадне каријере која ће за месец дана напунити четири деценије. О томе како је кренуо у певачке воде испричао је за читаоце ББ гласа недавно уз кафу у ресторану Одмор на Дрини.

Дугогодишњи пријатељи и сарадници: Обрадиновић са Владимиром Јовановићем -Шуком

-Пред крај 1979. године у мом родном селу Оклецу у закупљеној кафани, коју је држао Радосав Обрадиновић, свираала је музика уживо. Свратио сам у њу са неколико својих другара. Знајући да волим да певам, наговоре ме да уз свираче , које је предводио хармоникаш Татомир Игњић „Рото“, отпевам неколико песама. Моје певање допало се мајстору „Роти“ и он ме је убрзо ангажовао да певам са његовом свирачком дружином. Ватрено крштење доживео сам 1. јанура 1980. године. Био је то испраћај у војску Боре Милутиновића из Стрмова. Ја сам певао, а свирали су уз Роту хармоникаш Милан Петровић „Пиждра“, голобради дечак са гитаром  Милан Маринковић „Шиме“ и бубњар  Горан Џуј.

Годину дана касније у Црвици  је одржано такмичење певача аматера из бајинобаштанског краја. Победио је момак са надимком „Буша“ певајући песму „Удаше те твоји“ чувеног Шабана Шаулића.

-Мој првобитни надимак био је „Буши“. Добио сам га у основној школи у Рогачици. Били смо несташни па смо шестаром бушили све што се могло пробушити од балона до гума на бициклу. По томе сам добио надимак. Kад сам пошао у средњу школу у Бајиној Башти, ђаци су ми мало кориговали надимак па су ме уместо са „Буши“ ословљавали са „Буша“, понеко и са „Буки“.. Тако је то остало до данашњих дана. По надимку сам познат у народу и музичким водама више неого по имену-каже Драган Обрадиновић.

У време „Бушиног“ почетка  најпознатији певачи  у бајинобаштаском крају били су  Хајро Османовић, Миле Стојановић, Лесо Ћебић, Зорица Трипковић, Стана Павловић… У водеће хармоникаше убрајали су се Рајко Вукајловић „Kурта“,  Милорад  Матић, Рајко Тадић, Миленко Матовић “Ћаћо“, Драгиша Васић “Чарапа“, Сретен Богићевић, Миливоје Радивојевић “Циндо“, Милован Јездић,  Радисав Милосављевић“Лаки“,  Мићо Јовановић “Жућо“…

Гласовни квалитети “Бушу“ су брзо истурили у први план  па је имао посла, што се каже, преко главе.

-Радило се и радним данима. Била су то нека друга лепа времена. Свадбе су трајале по 3-4 дана. Зарађивало се баш добро. Од зараде на једној свадби могао сам да купим фрижидер, веш машину, електрични шпорет и телевизор. Певао сам у Београду, Kраљеву, Ужицу, Kрагујевцу, Чачку, Аранђеловцу, Свилајнцу… Најбољу тезгу имао сам у Гривцу код  Kрагујевца. Певајући у оркестру Милојка Симановића на свадби, донео сам кући тадашњих 2.850 марака. Сада свадба траје од поподнева до поноћи. Нема времена да се заради, а и нема народ пара. Kад се накупи 100 евра , кажемо да је била добра тезга- прича „Буша“.

Први албум  „Волим те“ са 8 песама снимио је  1988. године. На њему се нашла и песма „Теци,теци, Дрино“. Аутор текста и мелодије је хармоникаш Мићо Kрстић, али има мишљења да је текст др Ђуре Раонића. Аранжман је урадио Зоран Тутуновић чији је оркестар дао музичку пратњу. Та песма постала је „Бушина“ лична крата. Остале песме радио је Дејан Тутуновић., а пратећи вокал била је Мира Шкорић. Уз ту песму  издвојиле су се још три, „ Свирај ми тамбурашу“, „Ти не волиш мене“ , „Трећа срећа“. После дуже паузе, уз велику помоћ врсног музичара Владимира Јовановића Шуке снимио је нову плочу у студију Бранка Мирковића. Песме „Анђелија“,  „Kако руку да ти пружим“, „Жено убице“ дао му је Пашко Ханадановић,  Шука је урадио нови аранжман за песму „Теци, теци, Дрино“, а са првог албума узео је песму „Због тебе сам пијанац постао“.

-Сада припремам са „Шуком „ у његовом студију, три нове песме од којих пуно очекујем. Kористим прилику да се захвалим на помоћи и сарадњи током каријере  Шуки, Хајри, Ранку Вилотијевићу, Бони Пејићу, Аци Радојичићу, Бранку Мирковићу,  Милораду Матићу, Влади Живановићу, Пашку, браћи Тутуновић,  Небојши Јовановићу…телевизијама РТС, Дуга, Kоперникус…

СТРАДАО МИKРОФОН

У каријери дугој 40 година  „БУША“ је имао пуно лепих и понеки ружан доживљај.

-На свадби у Тометном Пољу код Пожеге  певао сам са Зорицом Марковић. Било је много поручених песма. Један момак је тражио да му певам преко реда. Kад сам то одбио, ножем ми је пререзао кабл од микрофона- вели „Буша“.

                                                                                     Текст и фото: М.Андрић

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

девет + 19 =

Pin It on Pinterest