У издању Народне библиотеке „Милош  Требињац“ недавно је из штампе изашла нова књига „Духовни живот у Средњем Подрињу“ Цветка Стојкановића (Црвица, 1948.), познатог хроничара из Бајине Баште, аутора неколико књига са којима је до сада већ дао значајан допринос изучавању завичајне историје и прошлости Подриња и Осата.

Књига, као што и сам наслов говори, на занимљив и приступачан начин обрађује развој духовног живота у Средњем Подрињу, са обе стране реке Дрине“, од  античког доба и предилирског времена до данашњих дана. Аутор напомиње да да се формирање етничке слике Средњег Подриња, као и читавог Балкана, одвијало кроз дуготрајни период, у коме су се на овом простору мешале разне културе, смењивале различите цивилизације, па и духовности. Тако, например, у касно бронзано доба долази до велике панонско-балканске сеобе која је у великој мери утицала на формирање касније етничке слике. У овом периоду су се формирале веће етничке заједнице – Праилири, а нешто касније, у гвозденом добу, долази до формирања јаких илирских племенских заједница. „Следећи период, то јест предисторијско доба које предходи првим контактима са грчким елементом и стварањем колонија на јадранској обали, па до појаве Римљана на овим просторима. Тада наступа веома значајан период који се одразио на каснију етничку слику илирских племена, период продора келтских племена на ове просторе“.

У својој књизи Стојкановић хронолошки обрађује духовни живот Илира, њихова божанства и култове, све то илуструје бројним примерима пронађених старих споменика посвећених овим божанствима. Нарочито је богата збирка римских култова и божанстава који су пронађени у Средњем Подрињу, нарочито у околини Скелана и на подручју Осата. „Присутност Римљана у Средњем Подрињу у трајању од близу пет векова одразило се у првом реду на духовни живот свих становника античког периода. Стога су припадници разних националности који су стално или привремено боравили на овом подручју оставили, као припадници и поклоници разних култова, снажне трагове те своје култне присутности“.

Разумљиво, највише простора у књизи Стојкановић посвећује појави и развоју хришћанства и доласку Словена на Балканско полуострво. Хришћанство се на овом подручју почело ширити са почетком четвртог века нове ере, а прекретница у том развоју је био познати Милански едикт из 313. године. О развоју хришћанства у Средњем Подрињу сведоче и старе ранохришћанске цркве откривене у Скеланима.

У историји српског народа и развоју њихове духовности посебно је значајан период Немањићке Србије. Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање, је најпре „створио“ Српску православну цркву, а потом се изборио за њену аутокефалност. Од тада започиње активнија мисија Српске православне цркве у Средњем  Подрињу. Немањићи су били истакнути ктитори православних цркава и манастира. Многе од ових светилишта се налазе управо на подручју Средњег Подриња, Азбуковице, Осата и Лудмера, као Милешева, Добрун, Рујно, Рача украј Дрине, Соко-град, цркве у Рогачици, Сребреници и Братунцу … Сваком од ових светилишта Стојкановић посвећује странице своје књиге.

У свом стрпљивом истраживачком раду на овој књизи Стојкановић је користио обиље литературе и историјске грађе, а у томе су му помогла и нека искуства ранијих истраживача који су се бавили завичајном историјом.

О. Додић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

9 − седам =

Pin It on Pinterest