Јосиф Панчић рођен је 17. априла 1814. године у селу Угрини код Брибира, у католичкој породици, као четврто дете. Био је српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије.

Јосиф- Панчић

Превео је на српски језик већи број страних уџбеника, дајући им лични печат, тако што је додавао и сазнања до којих је сам долазио током истраживања. Из сопственог искуства је знао да природне науке не могу да се науче само из књига и да је неопходно да студенти све оно о чему им предаје виде својим очима и стекну сопствена искуства! 💡

Године 1855. Панчић је први пут чуо да у западној Србији постоји посебна врста четинара – оморика. Међутим, тек после десет година добија две гране те оморике, а десет година након тога, 1. августа 1875. године, обилазећи планину Тару, Панчић је пронашао до тада непознати четинар, који је по њему добио име – Панчићева оморика (лат. Picea omorika). Оморика представља врсту смрче, такође је и ендемит Балканског полуострва и терцијарни реликт, који природно расте само на планини Тари и у кањонима у сливу реке Дрине.
Управо по овом великану наша гимназија поносно носи име Гимназија ,,Јосиф Панчић“!
     У овим условима ванредног стања, свим нашим ученицима и професорима честитамо Дан школе са надом скорог повратка у школске клупе! 

Извор- Гимназија ,,Јосиф Панчић’

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

четири × четири =

Pin It on Pinterest