Школе

Далеке 1853. године доношењем решења Министарства просвете Кнежевине Србије у вези са отварањем школе у Бајиној Башти почиње 159 година дуга историја школства у овом најпре сеоском насељу, а од 1856. године и варошице на десној обали Дрине. Већ наредне 1854. године доноси се одлука о подизању школске зграде, чији план је одобрен 1856. године од стране Министарства градње. Настава је почела 1858/59. године у згради Примиритељног суда, а од 1859. године у приватној кући Алексе Вукашиновића. За потребе школске 1899. године откупљена је „механа I класе“ Васе Илића за 15 000 динара. Поменута школска зграда, „мала месна школа“ , налази се у опису аустријског путописца с` краја XIX века Феликса Каница, који оставља запис о варошици и крају кроз који је пропутовао упознавајући Краљевину Србију.

Крајем осамдесетих година XX века почело се са озбиљним размишљањима о подели огромне Основне школе у Бајиној Башти. Тако је 25. јуна 1989. године СО Бајина Башта усвојила Решење у коме је донела одлуку да се оснује Друга основна школа у Бајиној Башти. То је практично значило поделу ОШ „Рајак Павићевић“ на две школе. Друга основна школа уписана је у регистар код Окружног привредног суда у Титовом Ужицу 19. децембра 1989. године, којом приликом је озваничено њено оснивање и конституисање. Друга основна школа у Бајиној Башти почела је самостално да функционише од 1. јануара 1990. године. Од 22. јануара 1991. године Друга основна школа носи име ОШ „Свети Сава“.

Почетком XIX века Рогачица се интезивно насељава српским живљем. Године 1832. Рогачица постаје седиште Соколске нахије. Исте године у Рогачицу стиже и први учитељ, извесни Антоније Михаиловић, родом из Пореча у Пожаревачком округу. Оснива се Правитељствено учитељство тј. Школа, смештена у једну просторију у непосредној близини цркве. Већ 1804. године школа се укида јер по новој административној подели Кнежевине Србије на срезове и округе укида се суд Соколске нахије и надлежности се враћају у Ужице. Школа не ради до 1843. године.Променом  династије и власти у Србији посвећује се већа пажња школама и те 1843. покреће поступак оживљавања школе у Рогачици. У лето те године у Рогачицу стиже нови учитељ, извесни Јован Милосављевић, са задатком да направи тромесечни испит ђака који су 1834. године престали са похађањем школе. Пријавило се 25 ученика који су после испита сврстани у три категорије према степену знања.

Школска 1844/45. уписана је као нови почетак образовања у Рогачици.

У дилеми смо који датум узети за почетак рада Гимназије у Бајиној Башти. Определили смо се за 01.09.1965. године, због извесног континуитета у раду школе у каснијем периоду. Међутим, школски одбор грађанске школе, предложио је у јуну 1945. године да грађанска школа прерасте у Државну непотпуну гимназију. Срески народни одбор је прихватио овај предлог тако да је школске 1945/46. почела са радом непотпуна гимназија. Оваква школа радила је до 1955. године када је Народни одбор донео одлуку да школа престане са радом.

Гимназија, у садашњој форми, као самостална школа, почела је са радом 5. септембра 1965. године. Развојем општине Бајина Башта, а посебно изградњом хидроенергетских објеката, јача материјална основа, а тиме нараста и потреба за школованим кадровима који ће тај развој пратити. Зато је било логично да је СО Бајина Башта на предлог Савета за просвету, донесе одлуку о оснивању гимназије. Рад школе отпочео је у згради на углу улица Вука Караџића и Милана Обреновића .

Техничка школа у Бајиној Башти настала је од Образовног центра, одлуком коју је донела Скупштина општине Бајина Башта 29. јуна 1990. године. Наша школа почела је са радом самостално од 1. септембра 1990. године.

Тек неколико година после  тога Министарство просвете је донело извештај да школа испуњава прописане услове у погледу  простора, опреме, наставних средстава и стручног кадра за образовање ученика у подрују рада машинство и обрада метала  шумарство и обрада дрвета, а  већ следеће  1995. године, и одлуку да школа испуњава услове и за подручје рада трговине, туризма и угоститељства.

Данас школу похађа 515 ученика. Техничка школа има 21 одељење, наставу изводи 58 професора, наставни процес подсећа на  мисију преношења знања, вештина уз развијање опште културе, толеранције и уважавање личности.

Своје прво Забавиште Бајина Башта је основала 16. марта 1932. године, у оквиру основне школе. У њему је било 25 деце узраста од пет до седам година, а боравак је био организован као полудневни. Једини услов за упис деце у Забавиште био је узрааст детета (пет до седам година) и здравље. Деца су добијала један оброк за који се претпоставља да је финансиран од стране родитеља. Рад се одвијао у једној просторији – учионици, а када су временске прилике дозвољавале, користило се школско двориште. Васпитач у Забавишту била је Адела Јовановић.

Недостатак дечјих објеката одржавао је стање из 1946. године у дугом временском периоду. На другој страни, мењао се живот испољавајући нове или другачије потребе. Једна од нових потреба била је и потреба институционалног збрињавања мале деце и организованог предшколског васпитања и образовања, што је питање изградње дечјих објеката учинило актуелним. До обезбеђених услова за почетак градње стигло се током 1975. и 1976. године, када је она и отпочела. Објекат за децу изграђен је по мери њиховог колективног боравка. Комбинован по типу јаслица са вртићем, капацитета седам васпитних група са 200 деце, објекат има централну кухињу и сав потребан пратећи простор. Рад је почео 1. фебруара 1977. године у статусу самосталне установе, под називом Дечји вртић и јаслице „Невен“ – Бајина Башта.