На Тари је 8.јуна одржан регионални скуп који је био прва активност треће фазе „БиоЕн“ пројекта који траје од 2015. године уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а спроводи га РРА „Златибор“ који су и организатори скупа у сарадњи са Националним парком Тара и Еколошким друштвом Драгачево-Гуча. Циљ скупа био је упознавање заинтересованих организација, удружења, појединца па и шире јавности са новим облицима организовања приватних шумовласника и могућностима сарадње са државним и привредним сектором на ефикаснијем коришћењу приватних шума и одрживом развоју тржишта дрвне биомасе.
Приватних шума у ужичком региону, као и Србији, имао око 50 одсто у односу на укупан шумски фонд што говори о значају овог ресурса који би требало искористити на најадекватнији могући начин. Ако се има у виду да су поједине општине на овом подручју кренуле озбиљним корацима ка замени својих топланских система са фосилним горивима на дрвну био масу, пре свега општина Прибој, Бајина Башта, Пријепоље, Нова Варош, јасно је да ће морати да набављају сировину за те топланске системе. По речима Милоша Радојевића, менаџера „БиоЕн“ пројекта, логично је да та сировина, дрвна срчка, дође из овог региона и зато је важно да се власници приватних шума о томе информишу како би спознали могућност да ће у догледно време њихов производ потенцијално бити веома конкурентан на тржишту. Зато је овај скуп на Тари један од начина да се сагледају и отклоне бројне препреке и ограничења на том путу ка конкурентности кроз размену искустава са релевантним представницима из региона западног Балкана који се дужи низ година баве овом проблематиком. То ће, по мишљењу Радојевића помоћи да се и у Србији, у којој једино за сада не постоји, формира национални савез власника приватних шума како би се кроз међунароне иницијативе остварили крупнији искораци у овој области.
Скупу на Тари су присуствовали представници Министарства за заштиту животне средине Србије, представници многих удружења власника приватних шума у Србији, али и националних савеза власника приватних шума у Словенији, Хрватској, Македонији, Бугарској, Црној Гори, БиХ.
Слободан Цветковић, представник Министарства за заштиту животне средине, руководилац групе за обновљиве изворе енергије, између осталог је рекао да Србија на путу енергетске транзиције има потребу за диверзификацијом енергетских извора, што, пре свега, укључује веће коришћење обновљивих извора енергије међу којима је био маса доминантан ресурс.
–
На жалост, биомаса представља условно обновљив извор енергије, јер ако не водимо рачуна о његовој одрживости, ако је не користимо на рационалан начин, онда то није обновљив ресурс и припада групи фосилних извора, тако да морамо да ту парадигму следујемо. Одрживост не препознаје границе власништва, потребно је шумском био масом газдовати на рационалан начин, водити рачуна о очувању шумских екосистема, – рекао је Цветковић и истакао да оно што буде предложено на скупу биће испоштовано у надлежном министарству и уграђено у секторске политике.
Саша Петровски, представник холандске ЦНВП, директор подружнице у Македонији која се бави развојем приватног и децентрализованог шумарства и представник је на Балкану за ПЕФЦ програм који се бави сертификацијом у приватним шумама. По његовим речима без развоја приватног шумарства у Србији, односно, без одговарајуће организације нема успешног наступа на тржишту, а то подразумева, између осталог и сертификацију производа. По речима Петровског, на Балкану је Бугарска најлибералнија за рад у приватном шумарству, доста се одмакло и у Словенији, али у осталим земљама држава је та која диктира пословање у приватним шумама као што је случај и у Србији.
Рајко Штефанич, члан Управног одбора Савеза удржења шумовласника Словеније, каже да у је у Словенији само око 20 посто шума у власништву државе, остало је све приватно власништво. С обзиром на то, њихов Савез је веома активан, а предстоји му најзначајнији посао, то је реформа закона у области шумарства, где ће Савез имати значајну улогу.
У Србији, приватним шумама газдују јавна предузећа „Србија шуме“, „Војводина шуме“ и национални паркови.
-Циљ нам је повећање могућности одрживог развоја приватних шума без обзира што су оне тренутно можда мало потиснуте у смислу газдовања,- казала је између осталог, Јелена Станковић Јанковић, руководилац службе приватних шума у ЈП Национални парк „Тара“ које газдује приватним шумама на територији општине Бајина Башта.
ИЗВОР: Портал ИНФОЕРА
