СКИДАЊЕ МАСКЕ У ВРЕМЕНУ САДАШЊЕМ
У издању Штампарије „Stefan Co” из Бајине Баште ускоро из штампе излази први роман Жаклине Ракић „Живот под маском“. Може се лако догодити да то буде баш 8. марта, када списатељица буде навршила 51 годину живота. Биће то њено друго књижевно дело, након збирке песама која је објављена још 2006. године.
Сам наслов романа „Живот под маском“ асоцира на време садашње, када су због пандемије короне маске обавезне. Роман је, међутим, као и наслов настао знатно раније, пре неколико година, али је све време писан, дограђиван, брушен, док није настала његова коначна верзија.
„Живот под маском“ започиње приповедачким поступком који је доста модеран. Јунакиња Јулијана се на трауматологији буди из коме, полако излази из амнезије и почиње да се присећа махом болних догађаја везаних за свој дотадашњи живот…“ (Ч. Ђорђевић) Радња романа прати живот ове младе жене, њену прошлост и садашњост које се стално смењују. Главна јунакиња среће човека који постаје њен чувар у неком кратком времену. Тако читава радња добија неку трилерску композицију, мало личи на драму, а сам завршетак подсећа на мелодраму.
Иако, како и сама списатељица тврди, роман нема аутобиографски карактер, читаоци ће лако уочити однос Јулијане и њене мајке, који недвосмислено подсећа на све што је и сама списатељица доживела. Једина права аутобиографска прича у роману је моменат када Јулијана губи тек рођену бебу. „Тај осећај и бол сам имала за потребу да истакнем у роману“ – каже Жаклина Ракић.
„У делу Жаклине Ракић спонтано је изведено скидање маске како са појединачног, породичног, тако и са друштвеног живота у времену садашњем. Тако се читаоцу открива огољена и непријатна истина о људима уморних од баналности и неправди у свету у коме јесу. Ипак, трачак светлости за њену јунакињу и све добре душе са чврстом вером у себе и изабрани пут наде у људско, ипак, постоји… Ко прочита указаће му се.“
– Корице за књигу урадио је мој старији син. Велика захвалност иде ка професору Чаславу Ђорђевићу, који је потписао рецензију. Књига је писана дуже него што је требало, а за то време он ме усмеравао и давао корисне савете. Захвалност дугујем својим пријатељима који су ми давали подршку, али и онима који су својим средствима помогли да се књига штампа: председници општине Весни Ђурић, ЈКП „12. септембар“, предузећу „ИНПРО“, Млекари „Спасојевић“… – истиче Жаклина Ракић.
О. Додић
