На источној страни села Својдруга, одмах до границе са Љештанском, са десне стране реке Рогачице налази се заселак Главачићи. Име засеока потиче од ранијих становника Главачића, који су овде некада живели, од којих више нема потомака. Неки од њих су делимично примили ислам и одселили се у Босну, а други су су се одселили негде у околину Лазаревца. Прецизно се не може утврдити када су тачно у Главачиће стигли преци данашњих становника, Продановића и Радосављевића – Јанковића, али по неким изворима то се могло догодити између 1770. и 1780. године. То значи да је у то време највероватније стигао Радојица Петровић, родоначелник Радојичића од којих су настале поменуте две фамилије. Радоичићи потичу од љештанских Копрића, неки извори тврде да су дошли пред градњу цркве на Беговцу у Рогачици. Настанили су се на манастирском имању у Главачићима и били су од помоћи суседним Маринковићима у Козадровићима.
У „тефтеру чибука“ из 1823. године, за село Својдруг, уписан је Радоица Петровић, за кога се према неким другим изворима може са сигурношћу тврдити да је био отац Радосава и Продана Радојичића. С обзиром да је Продан 1831. године имао близу 50 година, долази се до закључка да је могао бити рођен одмах после 1780. године. Радојица Петровић, који је презиме добио по оцу Петру, рођен је око 1760. године, или можда неколико година касније.
У „тефтеру арачком“ из 1831. године, Продан Радојичић је старешина домаћинства у коме је од мушких глава био још и син Матија. Његов старији брат Радосав тада највероватније није био у животу, јер је у истом „тефтеру“, као старешина домаћинства уписан Јанко Радојичић, који је у неким другим изворима уписан са презименом Радосављевић, добијеним по очевом имену. Јанко је тада, како је пописивач записао, имао 27 година, а у његовом домаћинству од мушких глава били су и синови Нестор и Никола. Продан Радојичић, син Радојице Петровића, рођен одмах после 1780. године, био је ожењен са Томанијом, која је била у животу за време пописа становништва 1863. године, имала је тада око 70 година. Познато је да су Продан и Томанија имали сина Матију.
Матија Продановић, син Продана Радојичића, рођен је око 1820. године. Био је земљорадник, живео је у Својдругу. У попису становништва од 1863. године, у његовом домаћинству су уписани: „Матија Продановић (44 године), жена Јеросима 40), синови Филип (17), Јосип 6) и Зарија (4), кћери Синђелија 12) и Миладина (9), и мајка Томанија (70)“. Од непокретног имања, како стоји у попису, Матија је имао: „6 њива у брду код куће 8 и по рала покварене водом од који 5 са окрајком шуме, 6 ливада у брду 13 коса траве сва са окрајцима, 1 забран 6 рала под разном врло ретком гором,1 воћњак код куће од 150 дрвета шљива, једна кућа и једна зграда шашовцима покривене, пола реда воденичког за домаћу потребу на реци Рогачици, процењено да вреди 30 дуката цесарски“. Месечни приход кога је Матија тада имао процењен је на 3 и по талира. Имање је спадало у прву а по приходу у дргу класу.
Кћерка Велисава Продановића, Радисава (1904 – 1984) удала се за Адама Миљанића из Љештанска тако што га је довела у кућу, „на мираз“. Тако су Миљанићи дошли у Својдруг, тачније у заселак Главачиће. Радосав Радојичић је био старији син Радојице Петровића, и брат Продана Радојичића, родоначелника Продановића из Својдруга. Радосав је рођен око 1780. године, није био у животу 1831. године, јер је тада, у „тефтеру арачком“, као старешина домаћинства уписан његов син Јанко. Јанко је у неким изворима уписан са презименом Радојичић, по деди, а понегде и са презименом Радосављевић, по оцу.
Јанко Радосављевић је рођен 1804. године, с обзиром да је у „тефтеру“ из 1831. године уписано да је тада имао 27 година. Тада су, заједно са њим у домаћинству, од мушких глава били синови Нестор од 9 година и Никола од 4 године. Касније, како је утврђено по неким другим изворима, родио му се и трећи син Ђоко. Јанко је био ожењен са Настасјом која је била жива за време пописа 1863. године, имала је тада 66 година.
Никола Радосављевић, Јанков син, рођен је око 1825. године. У попису становништва од 1863. године, када Јанко више није био у животу, Никола је уписан као старешина бројног домаћинства. Из пописа становништва 1863. године јасно се види да Никола није имао деце. Његов старији брат Нестор је био ожењен са Божаном, имао је три кћерке: Јефимију (Евимију), Пелагију и Стајку. Ђоко Радосављевић – Јанковић, најмлађи Јанков син, је рођен око 1835. године. Занимљиво је да су и он и неки његови потомци у неким изворима уписивани као Радосављевићи, а тек нешто касније је прихваћено презиме Јанковић. Ђоко је био ожењен са Аницом, имали су кћерке Танкосаву (рођену 1858. године) и Јелену (рођену 1856. године), и синове Јована и Лазара. Јован Јанковић, старији Ђокин син, је рођен 1859. године. Био је ожењен са Јелицом и иза себе оставио бројно потомство. Имали су две кћерке, Ангу и другу за коју се зна да је била удата у Алексиће. Јованови синови су били: Војин, Радосав, Милосав и Страхиња. Војин Јанковић, син Јованов, је рођен 1876., а умро 1963. године. Био је ожењен са Мирком, имали су кћер Миленку и сина Милуна. Милун Јанковић (1902 – 1979) је био ожењен са Мирком (1905 – 1967), кћерком Милована Супуровића из Својдруга. Имали су кћерке Новку и Раду, и сина Миленка. Миленко (1926 – 2006) је био ожењен са Велинком, имали су сина Богдана и четири кћерке: Љубицу, удату за Радишу Радовановића, Милицу, Миланку и Биљану.
Радосав Јанковић, син Јованов, је био ожeњен са Кристом, имали су сина Драгојла. Драгојло Јанковић (1904 – 1972) се женио два пута, са Наталијом (1904 – 1949) и Крстијаном (1912 – 1977), кћерком Станоја Маринковића из Својдруга. Имали су четири кћерке: Винку, Миленку, удату за Славољуба Супуровића, Цану и Косу, удату за Видана Мијатовића.
Милосав Јанковић је син Јованов. У „књигама умрлих“, у канцеларији Месне заједнице Рогачица, стоји да је рођен 1901. године, што никако не може да буде тачан податак. Наиме, Милосав је био истакнути учесник у Првом светском рату, ратник српске војске који се борио и на Солунском фронту, па према томе би морао бити знатно старији него што је то уписано. Рођен је, дакле, негде између 1890. и 1895. године. Умро је 1979. године. Био је веома цењен и поштован у селу, нарочито као стари ратник. О својим доживљајима из рата често је причао, од њега се могло доста сазнати о тим догађајима. Милосав је био ожењен са Маријом, кћерком Адама Тешића из Својдруга, из засеока Ћеранићи. Пошто је Марија била „миражџика“, она је Милосава довела у своју кућу, па се од тада овај огранак породице Јанковић преселио у својдрушки заселак Ћераниће. Маријина мајка је била Иконија (1874 – 1927), најстарија кћерка Аксентија Супуровића из Својдруга, а поред Марије имала је још две кћерке: Живку и Вукосаву.
(Одломци из рукописа „Рогачица у сјају и сенци“) – Обрад Додић
