После промоција прве књиге врсног новинара Мије Стојкановића „ Зато мајстор,што си чоек“ у Ваљеву, Бајиној Башти,Скеланима,Братунцу и Сребреници, 13. августа одржана је још једна. Поново је то било у Ваљеву. Овог пута у дворишту Матичне библиотеке Љубомир Ненадовић. Невелики укусно уређен простор био је премали да прими све оне који су дошли на промоцију Стојкановићеве књиге за коју је он рекао да је то скуп репортажних прича са реченицама које датирају још из његових школских дана и да је то морао преточити у књигу од сто и кусур страна. Дајући уводне напомене, Иван Базрђан зналачки је водио разговор са аутором књиге истичући да је она пуна патње и бола, али и људскости и доброте насталих у грађанском рату у Босни и Херцеговини Лепој атмосфери допринео је Бајинобаштанин Властимир Безаревић прикладном музиком изведеној на клавијатурама уз видео записе ,али и својим освртом на Стојкановићев књижевни првенац.
Мијо Стојкановић износио је више од сат времена неке делове из својих прича у којима је тражио пут којим би требало изаћи из ровова после 30 година од грађанског рата наглашавајући да су ту, пре свега, разумевање, истина,поштовање и саосећање. Он тврди да људи у оба народа, српском и муслиманском, још немају снаге да признају да су бол и туга за губитком најрођенијих подједнако тешки. Не мири се са таквим стањем, па својим причама исказује жељу за добрим међу људима, упркос обесхрабрујућој стварности. Публика је са посебном пажњом пратила Мијино казивање из приче „Слободно говори тихо“ у којој је описан случајни сусрет са лепом девојком Алмом из Лукавца, и њихов поновни сусрет после 18 година када су обоје имали своје породице. Прича је препуна обостраних љубавних набоја који су,после свега, обома остали у најлепшој успомени. Није било онога у публици који није осетио жал што им се више скривене, него казане или касно признате жеље нису испуниле. Са појачаном пажњом пратила су се и остала пишчева казивања из других прича. међу којима је и она по којој је књига добила наслов. Реч је о обострано исказаном поштовању и људскости од стране мајстора, Мијиног оца грађевинца, и његовог радника Албанца. По завршетку књижевне вечери за памћење, како рече Властимир Безаревић, рођеног Бајинобаштанина на раду у Ваљеву, бројни посетиоци чекали су стрпљиво у реду да им у купљене књиге аутор упише посвету.
ИЗНЕНАЂЕН ПОСЕТАМА НА ПРОМОЦИЈАМА
На питање Ивана Базрђана какав је интерес за промоцију књиге, Мијо Стојкановић је казао да је изненађен посетама,али и гостопримством у свим местима где су одржане промоције. Истакао је пример из Бајине Баште где је готово стотину Бајинобаштана узело учешће у промоцији и најавио нове у другим местима.
Текст и фото: М.Андрић
