Завршетак основне школе и успешно полагање испита мале матуре пред ђаке ставља нове дилеме. Које средње школе навести на листи жеља? Избор се у грубо може поделити на две опције – гимназије и средње стручне школе
Ђаци су, када дође до одабира средње школе, често неодлучни и поводљиви. Недовољно су информисани о томе шта која средња школа пружа, углавном немају визију своје будућности и не желе да се растану од другара из основне школе. То је разлог што се често приклањају већини и одлучују да наведу као жељене средње школе оне које бирају другови из одељења.
Близина образовне установе и присуство другара из основне школе не треба да буду критеријуми којима ће се ученик водити приликом доношења ове битне одлуке. Родитељи приликом уписа у средњу школу треба да буду укључени у одлуку детета. Деца од четрнаест година нису у могућности да препознају своје афинитете, способности и капацитете. Родитељи нипошто не треба да одлуку донесу уместо детета, али пожељно је да сугеришу, прибаве информације, посете са дететом средње школе и пруже му одговоре на сва питања.
Да ли ће будући средњошколац уписати гимназију или средњу стручну школу највише зависи од тога да ли има жељу за наставком школовања или жели да почне да ради по свршетку средње школе. Многим ученицима материјалне прилике не дозвољавају студирање, стога је за њих средња стручна школа добар одабир. Ученицима који су амбициозни и одлучни у погледу даљег школовања гимназија може бити идеална основа за грађење знања.
Предности гимназије
Гимназије још од древних времена важе за елитистичке школе које су кроз историју уписивали само најбољи ученици.
У Србији постоји 130 гимназија у односу на 520 средњих стручних школа. Гимназије уписује око 22% ученика, али и код нас и у свету ова стопа има тенденцију раста, јер све више ученика препознаје потенцијале гимназијског образовања.
Оно што је заједничко свим гимназијама то је широко образовање ученика у свим областима. Подједнак акценат се ставља на језике, природне и друштвене науке. Циљ сваке гимназије је да пружи ученику подробно знање из свих предмета, како би био подједнако спреман да упише правни, грађевински, технолошки или факултет ИТ сектора. Гимназија ће одложити одлуку детета да се у најранијој мадости одлучи за свој животни пут, а током четворогодишњег трајања, у сарадњи са професионалним особљем, пружиће му прилику да препозна и анализира своје способности, интересовања, особине личности и могућност запослења.
Гимназију треба да упишу ученици који то желе. Одличан успех у основној школи не треба да буде једини предуслов за упис у гимназију. Ученик треба да поседује интересовање према општој култури, да жели да сазна више о свим сферама света који га окружује, да истражује, анализира, развија критичко мишљење. Гимназије позитивно утичу на радне навике ученика, што је од изузетне важности за даљи наставак школовања.
Гимназија припрема ученике да промене од седам до десет занимања у току живота, јер синтетишу различита знања тако се прилагођавајући потребама тржишта рада.
Ученицима је неопходно предочити да је гимназија једна етапа у целокупном процесу школовања. Након завршене гимназије ученици треба да стекну даље образовање и квалификације за занимање којим желе да се баве, на високим струковним школама и факултетима. Гимназија је најбоља база за даље студирање, а свршени ученици гимназија углавном лако уписују жељене факултете.
Извор: Гимназија „Јосиф Панчић“ Бајина Башта
