Бајинобаштанско село Зарожје најпознатије је село из ових крајева. За то су највеће заслуге писца Милована Глишића који је српског вампира Саву Савановића сместио баш у то село испод Повлена. Кад новинари и телевизијске екипе сврате у то село да чују причу маштана о Сави Савановићу, најчешће помоћ затраже од Мије Вујетића ( 80) и Слободана Јагодића (78) са надимком Шкоро. Међу Зарожанима Слободан је познат и по томе што је три пута нашао туђе новчанике, а једном је остао без свог. -Први пут сам нашао новчаник са 14.000 швајцарских франака на Гмилој Присеци. Изгубио га је Видоје Стјепановић из мог села који се налази на раду у Швајцарској. Нудио ми је „Грче, тако зову Видоја, награду у парама. Нисам то прихватио. Други пут, у истом зарошком засеоку, нашао сам новчаник са 900 евра и 12.000 динара кога је изгубио мештанин Зоран Васиљевић. И он ми је нудио награду коју такође нисам прихватио. Истина, частио ме је кафом- каже Слободан Јагодић. Трећи пут нашао је новчаник у Ваљеву са 500 евра и 7.500 динара.Изгубио га је Јован Мијановић из ваљевског села Попучке.
-Нашао сам радну блузу у којој је био новчаник са документима. Ту сам сазнао Јованов број телефона. Позвао сам га и рекао да ћу доћи у Попучке да му дам новчаник..И он је хтео да ме награди, нисам то прихватио, само смо заједно попили кафу код њега- прича Слободан. Овај времешни Зарожанин истиче да увек верује у народну изреку“ добро чини, добро ће ти се и вратити“, и да не воли изреку“ што изгубиш не тражи, што нађеш не кажи“.
Ова прва изрека учврстила му је веровање када је 2. септембра ове године и сам изгубио новчаник у коме је било 26.000 динара и 10 евра.
-Рано ујутро отишао сам трактором на Гмилу Присеку да у продавници „Код Рала“, Рашка Милосављевића, купим намирнице за јело. По повратку из продавнице, новчаник сам спустио на хаубу трактора, а кесе са намирницама ставио у његову кабину. Кренуо сам кући заборавши да узмем новчаник. Да немам новчаника схватио сам око подне кад је требало да идем на сахрану у комшилуку. Хтео сам да узмем хиљаду динара да ,по нашем обичају, ставим на мртвачки сандук. Имао сам предосећај да ће неко наћи новчаник и вратити и то сам казао супрузи. Рачунао сам да сам три пута враћао нађене новчанике, да ће се то мени вратити добрим – истиче Слободан.
Његова очекивање се испунило истог дана у предвечерје. Слободан се налазио у новосаграђеној викендици када су пред њу стигла кола новосадске регистрације у власништву Станка Кондића из Ковиља код Новог Сада. Ступили смо у контакт са Станком Кондићем и замолили да нам исприча детаље око наласка и враћања новчаника.
-Тог јутра налазио сам се са супругом Јасном на путу према Тари где сам купио плац са намером да саградимо викендицу да имамо кад одемо у пензију. Недалеко од места Винчина Вода, угледао сам на путу новчаник. Зауставио сам кола, узео га и нисам га, због журбе, отварао до доласка на Тару где су нас чекали мајстори. У новчанику сам нашао одрезак од пензије из кога сам сазнао да се ради о Слободану Јагодићу из Зарожја. Поподне сам у повратку у Зарожју потражио Слободана. Није га било код куће. Његова комшинка ми је рекла да је отишао на неку сахрану и да се вероватно налази у викендици. Нашао сам га у њој. Обрадовао се кад сам му рекао да сам дошао да му дам изгубљени новчаник. Нудио ми је новчану награду, нисам то прихватио. Он се непрестано захваљивао и нагласио да остајемо пријатељи заувек и позвао да кад год долазимо на Тару навратимо – каже Станко Кондић, професионални возач.
М.Андрић
И СИНУ ВРАЋЕН НОВЧАНИК
Слободан Јагодић испричао нам је да се његовом сину Љубиши десило да изгуби новчаник са врло великом свотом новца. Имао је среће да га нађе полицајац Миливоје Тодоровић који му га је вратио.- Син ми је рекао да верује да је пронађен и враћен новчаник из разлога што сам их ја налазио и враћао, да се добро вратило добром- вели Слободан.
