Недавно је из штампе изашла занимљива и вредна књига „Записи са Тетребице“ Миломира Мише Марића, кога од раније знамо као најстаријег претплатника листа „ББ глас“ из Лајковца. Издавач је Штампарија „Stefan Co” из Бајине Баште.
Утисак је да је аутор књигу писао дуго и стрпљиво, пажљиво да му мисао не побегне, не слутећи да ће ови драгоцени записи представљати изузетну информативно – документарну, па и споменичку вредност, не само за Заовине и Тетребицу, већ и знатно шире.
Ова књига, коју ће читаоци, а свакако Марићи и Ковачевићи пре свих, имати пред собом, представља драгоцено сведочанство о Тетребици, једном малом заовљанском засеоку у недрима Таре, које никада неће бити заборављено, мада су га његови житељи напустили, али уз себи задату обавезу – да му се враћају када год то буде било могуће.
Тетребица је место одакле се свет најбоље види, јер нигде не постоје тако широки погледи као на овој ветровитој висоравни. А Мишо Марић лепо каже: „Тетребица има широк поглед, на југ и југоисток, тако има добар поглед и према југозападу. Добар поглед на југ везан је за Црну Гору и делом Републике Српске, а источним делом са Србијом. Југозападни поглед односи се на Црну Гору, а западни на Српску републику. Мислим да не постоји место у Србији као што је Тетребица да има већи и шири поглед на три републике“.
Ова књига још једно и недвосмислено показује да се никада не треба устручавати од записивања и чувања трагова давне прошлости. Напротив, треба се бојати само заборава. Ова књига не допушта да се преци забораве, они ће остати упамћени и то не само по њиховим хумкама на сеоским гробљима већ и по сећањима и успоменама, негде записаним. Памтиће се Марићи и Ковачевићи, сви од реда, од Јанићија и Борисава и времена када су браћа први пут стигли на Тетребицу, па до времена данашњих. Данас су њихови потомци расути по белом свету, али путеви од Лајковца и Чачка, од Бајине Баште и Ужица, Бановаца, Зрењанина, Београда, сви воде ка Тетребици.
Јер нигде небо није тако широко и тако плаво као оно изнад Тетребице.
О. Додић
