Име Зорана Стојића из Заглавка,са кућом у Ужицу, добро је познато у естради Србије, сврстава се у сам народњачки певачки врх . Његов брат Владе је такође одличан интерпретатор народних песама. Заједничка им је карактеристика и то што су својевремено били врсни добошари у најбољим трубачким оркестрима Западне Србије пре него што су се латили микрофона. Ако је веровати оној народној пословици да ивер не пада далеко од кладе, онда се може поуздано казати да у музичкој фамилији Стојић на сцену ступа још једно име. Реч је о Богдану Стојићу, Зорановом сину, од јесени ђаку трећег разреда Техничке школе из Ужица. Овај 16-годишњак, са непуних девет година, пригрлио је хармонику клавирку и почео да стиче прва знања код Дарка Јокића из Чачка. Касније му је учитељ Жељко Јовановић Мушак из Купинова.
– Одрастао сам уз песму оца и стрица, слушао хармоникаше са којима су они увежбавали песме па ми се допала хармоника. Заволео сам је и почео да упорно вежбам.Свакодневно то чиним око три сата, појединим данима и по шест часова.Упоредо сам завршио нижу музичку школу у родном граду свирајући клавир – каже Богдан Стојић. На питање има ли намеру и да запева, за сада нема правог одговора, али додаје да му друштво то препоручује, тврдећи да и за то има талента. Ове године Богдан је одлучио да се окуша и на такмичењу младих хармоникаша. Наступио је на познатом Златиборском фестивалу и освојио треће место у конкуренцији најперспективнијих јуниора из Србије.
– Сваки такмичар имао је задатак да инструментално одсвира две песме и три кола. Од песма одсвирао сам „Идем кући, а већ зора“ и „Ој Приједоре“. Наступио сам са хармоникашким колима „Жилетово од Тополе“, „Косачким колом“ и „Топчидерском шетњом“- вели Богдан Стојић. Златиборски фестивал показао је да млађани Стојић има лепе предуслове да се вине у хармоникашке висине. Од старих мајстора хармонике посебно цени Љубишу Павковића и Томицу Миљића, као и његове наследнике , Борка Радивојевића и Милана Павловића. Од колега, који музицирају на хармоници дугметари, на првом месту му је Мирко Кодић и Бајинобаштанин Владимир Шука Јовановић.
Ватрено крштење да наступи са хармоникашким оркестром имао је са 14 година свирајући на једном рођендану у Бајиној Башти где је певао и његов отац Зоран. После тога уследили су други наступи, најчешће са оркестром Рајка Лончаревића и браће Митровић. На овогодишњем Госпојинском сабору у Дубу, свирао је са оркестром Рајка Лончаревића, пратећи вокалне солисте међу којима је звезда дана био отац Зоран.
Текст и фото: М.Андрић
