Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је 22.фебруара на потписивању уговора за финансирање изградње једне од деоница Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије да је циљ Србије да буде транзитни коридор и у енергетици, као што је већ у саобраћају.
“Трансбалкански коридор је регионални пројекат од стратешког значаја, који значи стабилност на тржишту електричне енергије не само у Србији, већ и у региону, у Румунији, Црној Гори, Италији. Укупна вредност изградње Трансбалканског коридора у Србији је 157 милиона евра, а укупна дужина 321 километар”, рекла је Михајловићева након потписивања Уговора о додели инвестиционих средстава за пројекат Трансбалканског коридора, Секција 3, за изградњу новог двоструког далековода Обреновац – Бајина Башта, вредног 12,8 милиона евра.
“До сада је већ завршена једна секција Трансбалканског коридора, у изградњи је секција од Kрагујевца до Kраљева. Секција за коју је данас потписан уговор, од Обреновца до Бајине Баште, дуга је 109 километара и укупне вредности близу 60 милиона евра, а остаје да се изгради још једна деоница, од Бајине Баште до границе са Црном Гором и границе са Босном и Херцеговином”, рекла је Михајловићева.
Она је додала да је важан циљ овог пројекта, поред смањења губитака на преносној мрежи, и повезивање Србије са регионом.
„Наш циљ је да будемо транзитни коридор и у енергетици, због чега мрежа на високом напону мора да буде најбоља и на томе радимо заједно са својим међународним партнерима”, рекла је Михајловићева.
Потпредседница Владе је захвалила свим учесницима у пројекту на подршци и истакла да је вредност пројеката реализованих у претходном министарству са KfW банком износила око 300 милиона евра, а да у ресору рударства и енергетике вредност пројеката на којима се ради са KfW банком износи око 830 милиона евра.
Уговор су потписали и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, директорка ЕМС Јелена Матејић и директор канцеларије немачке KfW банке у Србији Рудигер Хартман, а потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Републици Србији, Томас Шиб.
Министарка Јоксимовић рекла је да је у сарадњи са међународним партнерима на пројекту Трансбалканског коридора направљен важан корак у процесу европских интеграција, имајући у виду да је област енергетике део кластера 4, по новој методологији преговора о чланству са Европском унијом, где је, између осталог, Србија преузела обавезу да унапреди енергетско тржиште и повеже се са земљама ЕУ.
Шеф кооперација у Делегацији Европске уније, Ингве Енгстром, рекао је данас да је до сада кроз Инвестициони оквир за западни Балкан, који комбинује финансирање земаља чланица, Европске уније и међународних банака, уложено око 220 милиона евра само у Србију, а да укупна улагања кроз овај механизам у региону износе око 5,5 милијарди евра, у области саобраћаја, енергетике, заштите животне средине и дигиталне инфраструктуре.
“Овај механизам може много да помогне у развоју читавог региона, укључујући и Србију”, додао је он.
Амбасадор Немачке у Србији, Томас Шиб, рекао је да је Немачка већ дуже од 20 година посвећена развојној сарадњи са Србијом и да је до сада уложила више од две милијарде евра у различите пројекте, од чега скоро 800 милиона евра у енергетику, као област од великог значаја.
“Данашњи уговор односи се на пројекат који је важан и за ефикаснији пренос енергије и за регионалну сарадњу и који ће читав регион приближити Европској унији”, рекао је Шиб.
Извор: Министарство рударства и енергетике
