Из Шведске академије наука стигла је вест да је Нобелова награда за књижевност за ову годину додељена аустријском писцу Петеру Хандкеу, великом хуманисти и искреном пријатељу и поштоваоцу српског народа. Вест је уистину обрадовала и Бајинобаштане. Један од највећих светских књижевника с почетка двадесет првог века више пута је био драг гост Бајине Баште, па је тако постао и први почасни члан Завичајног удружења „Баштина”. У књизи утисака том приликом написао је на српском језику: „Бајина Башта је моја друга домовина”. Последњи пут је боравио у граду на Дрини пре седам година, када му је на манифестацији „Дани Раче украј Дрине“ додељена Рачанска повеља.
Петер Хандке (Peter Handke) (Грифен, Аустрија, 1942), потиче из мешовитог брака, отац му је био Аустријанац, а мајка Словенка. Написао је више драмских и прозних дела, добитник врло угледних књижевних награда. Више пута је посетио Србију и познат је широј јавности као један од ретких интелектуалаца који је стао на страну српског народа током последњег рата за који је Европа окривила Србију. Указао је на новинарско слепило и медијску хајку које једном народу може да нанесе много зла. У знак протеста на дан почетка рата НАТО против Југославије прешао је из католичанства у православље. Својим чином непристајања на општу хајку против српског народа вратио је свету наду да још увек постоје независни интелектуалци, непристарсни и поштени. Наступао је на многим трибинама, водио бројне вербалне дуеле са новинарима, филозофима, појединцима тражећи упорно „правду за Србију”. Целокупан износ Хајнеове награде (50 000 евра) поклонио је српској енклави у Великој Хочи.
Хандке је 2012. године постао и члан Српске академије наука и уметности . Хандкеови есеји о Србији спадају међу најтемељније и најсадржајније критике медија писане последњих година. Србија је за њега само метафора, повод за његове литерарне и филозофске расправе о „дереализацији света“. За разлику од његових колега и непријатеља, који су окренули леђа Балкану и, сасвим у тренду, устају против рата у Ираку, Хандке је остао доследан: Србији као кључној метафори за искривљавање истине кроз медије.
О. Додић
